Najveći deo tačaka važnih za vođenje treninga već je obrađen u potpoglavlju „Uloga trenera/ice“. Vežbe koje slede u narednom poglavlju sadrže brojne napomene, koje mogu biti i te kako važne za vođenje radionice i/ili treninga. A verujemo da i poglavlje „Poteškoće u radu“ može da bude korisno, posebno onima koji nemaju mnogo trenerskog iskustva. Ovde ćemo navesti neke od najvažnijih napomena.
Od prve radionice treba voditi računa o stvaranju prostora da se svi učesnici/ce čuju i polako graditi poverenje prema timu i među učesnicima/cama. Često je neophodno da se suptilno potaknu ćutljiviji učesnici/ce, ali treba imati u vidu da su neki ljudi povučeniji, da im treba malo više vremena i da nije svima jednostavno da govore pred dvadeset i nešto ljudi. Stoga treba biti pažljiv da se na ljude ne vrši prevelik pritisak. Ljude ne treba prozivati, već ih potaknuti na učešće, a svako odlučuje za sebe da li će nešto reći ili ne.
Veoma je korisno da u svim vežbama za bolje upoznavanje učestvuje i trenerski tim, kao i u svim grupnim diskusijama. Od samog početka treba stvarati prostor za kritiku rada trenerskog tima, izbora metoda i slično. Evaluacije dana su posebno pogodne za takve procese, pa je korisno formulisati pitanje tako da ono otvara prostor za upućivanje kritike.
Jedan od prvih i najvažnijih zadataka trenerskog tima je izgradnja grupe i međusobnog poverenja. U takvoj radnoj atmosferi nedostižno postaje moguće. Trening je prostor gde vežbamo i razvijamo dijalog, pa ne treba ohrabrivati lažnu harmoniju, već stvarati prostor da se konflikti – koji se neminovno javljaju – otvaraju na konstruktivan način, uz međusobno poštovanje. Nije nam cilj da se svi dobro osećaju, nemoguće je pored tema koje obrađujemo osećati se stalno dobro, sasvim je u redu da se ne slažemo i da stvari vidimo drugačije.
Ako u grupi ima učesnika/ca kojima radni jezik nije maternji, to nikako ne sme da se zanemari. Treba češće proveravati da li su svi razumeli, posebno ako se radi o važnim informacijama i uputama, i ne treba prebrzo govoriti. Čak i kada se svi služe radnim jezikom na dobrom nivou, važno je imati u vidu da je za ljude svejedno prezahtevno da koncentrisano prate rad i učestvuju u njemu. To je još jedan od razloga zašto treba koristiti što jednostavnije termine i jezik.
Teorijske inpute ne radimo često, da bi bilo što više prostora za međusobnu interakciju i dijalog. Međutim, posebno su korisni ako su sažeti i ako su direktno povezani sa prethodnom diskusijom ili iskustvom sa vežbe, ili ako služe kao uvod u temu koja sledi. Pritom, i tu treba stvarati prostor da se učesnici/ce kritički osvrnu na predstavljeno.
I na kraju, čini nam se važno napomenuti da treba biti jako oprezan/na sa ulogom posmatrača/ica na treningu, da li se radilo o organizatorima, donatorima, istraživačima/cama, osobama zaduženim za dokumentaciju ili samim učesnicima/cama i trenerskom timu. Trening je prostor gde se isprobavamo i bitno je da je taj prostor siguran, a on je najsigurniji kada smo svi u sličnoj poziciji. Uloga posmatrača/ice ume bitno da utiče na osećaj sigurnog prostora i da kao posledicu ima da ljudi postanu povučeniji, da se drže isključivo „utabanih staza“ i da ne žele da otvaraju izazovnija pitanja. Ako iz nekog razloga moramo da imamo nekoga „sa strane“ na radionici, trudimo se da napravimo dogovor da osoba ravnopravno sa ostalima učestvuje.
Za trenerski tim, učešće u radionici je dosta otežano ako se istovremeno ima zadatak vođenja protokola.* No, važno je na početku radionice najaviti ukoliko vodite protokol, da bi ljudi razumeli zašto se ne javljate i ne učestvujete.
Napomena:
* Protokol je zapisnik sa radionice, bez navođenja ko šta govori. Članovi/ice trenerskog tima se smenjuju u vođenju protokola na radionicama.