Ako su uvek isti ljudi suzdržani, važno je razmisliti o tome da li se isto ponašaju bez obzira na metodu i temu, uporediti sa držanjem u neformalno vreme, da li je grupa sastavljena po nekom spolja vidljivom kriterijumu itd. Šta god da je u pitanju, bitno je ne nagađati uzroke, već izreći ohrabrenje za učešće, te ako se nastavi, odvojiti vreme i plenarno razgovarati o tome. Ljudi najčešće nisu svesni toga da njihovo ćutanje drugi, koji aktivno učestvuju, mogu doživeti kao uzimanje pozicije prosuđivanja. Prilika za plenarni razgovor može osvestiti ove aspekte i promeniti stanje.
