U ovom slučaju razlozi mogu biti toliko raznovrsni, tako da je jedini put ispitivanje razloga. Ukoliko se to dešava tokom izvedbe iskustvene vežbe, razmislite u kojoj meri možete da u evaluaciju vežbe uvrstite to što se neki nisu pridržavali uputa. Ako se to dešava u plenarnoj diskusiji, kao npr. nepoštovanje moderacije i samostalno uzimanje reči, onda je stvar malo ozbiljnija, po svoj prilici uključuje neku uznemirenost/revolt i svakako zahteva razjašnjenje. Procena da li je konkretni trenutak pravi za razgovor o uzrocima može biti delikatna i dobro je konsultovati se sa timom, a možda i celom grupom o tome. Na primer, ukoliko se procenjuje da nije momenat da se odmah priča o uzrocima, važno je odmah odrediti vreme kada će se to dogoditi, jer je uobičajeno pravilo da postojeći sukobi treba da imaju prednost nad planom rada. Pravilo da konflikti imaju prednost izraz je poštovanja ravnopravnosti u grupi, jer konflikt podrazumeva da nekome nešto smeta u procesu rada i zato to ne možemo ignorisati. Ipak, moramo voditi računa o potrebama i energiji cele grupe, te upravljati situacijom tako da se sukob transformiše, što ne mora nužno značiti da se rešavanju pristupi istog trenutka.