Sasvim je uobičajeno i očekivano da jedan deo učesnika/ca, posebno na početku treninga, voditelje/ice posmatra kao učitelje/ice koji će na kraju reći šta je tačno a šta nije, i šta je to što se treba usvojiti kao znanje. No, pošto je poenta da nema dogme, da nema unapred određene i sakrivene poente, te da je poenta ona koju svako za sebe otkrije u procesu interakcije koji je, uzgred budi rečeno, uvek jedinstven jer je odraz grupnih odnosa, važno je to iskomunicirati spram grupe ali ujedno i pružiti primer. Pokušajte uočiti aspekte koji su jedinstveni baš za tu grupu i taj momenat u kojem se nalazite i naglasite ih kao primer da se uči iz trenutnog iskustva, umesto da se traži potvrda za poentu koja je unapred određena. Uzdržite se od dugih izlaganja kada osetite da u grupi postoji potreba za poentom od strane trenera/ica, fokusirajte se na procesne smernice i pitanja, umesto na uvide i zaključke. Ako je išta poenta treninga, onda je to privikavanje ljudi da samostalno traže svoje zaključke, proveravajući viđenja događaja sa drugima, zadržavajući svoje pravo na posebnost.
