Opis vežbe

Metoda vruće stolice.

Osoba koja sedi na vrućoj stolici  u  sredini  ima  zadatak  da  ispriča  svoju  priču na temu „Žao mi je…“, a koja ima veze sa proteklim ratovima i trenutnim stanjem u društvu po pitanju suočavanja s prošlošću.

The post Žao mi je… appeared first on CNA Priručnik.

Odštampan upitnik za sve učesnike

Opis vežbe

Svi učesnici dobiju po kopiju upitnika. Voditeljica zamoli učesnike da se prisete i što konkretnije odgovore na pitanja (vreme: 15 minuta).

Pitanja u upitniku su sledeća:

1.    Kada si prvi put otkrio/la da to što si ove ili one nacionalnosti pravi razliku u bivšoj Jugoslaviji?

2.    Da li je bilo nekih događaja u kojima si se osećao/la superiorno ili inferiorno zbog svoje nacionalnosti?

3.    Da li si ikada poželeo/la da budeš neke druge nacionalnosti iz bivše Jugoslavije?

4.    Da li si ikada bio ljubomoran/a na neku od nacija iz bivše Jugoslavije?

5.    Da li si ikada osećao/la stid ili krivicu zbog svoje nacionalnosti?

6.    Da li si se ikada ljutio/la na sopstvenu stranu zbog načina na koji su govorili o ljudima druge nacionalnosti?

7.    Kako se osećaš sada sa tim što jesi?

Učesnicima se odmah kaže da će uslediti razmena u parovima o tome šta je ko napisao i da se o sadržaju te razmene neće govoriti u plenumu.

Kada su upitnici popunjeni, učesnici se podele u parove i razmenjuju svoja iskustva i razmišljanja (vreme 20 min).

Upitnik pogodan za štampanje na A4 formatu, pripremljen za popunjavanje, možete preuzeti ovde.

Evaluacija

Predložena pitanja za evaluaciju vežbe:

Kako ste se osećali za vreme ove vežbe?

Koja vam se pitanja javljaju?

Koje ste sličnosti i razlike definisali među sobom u parovima?

The post Upitnik o nacionalnom identitetu appeared first on CNA Priručnik.

Metoda: vruće stolice

Koristi se metoda vrućih stolica. Zadatak je da svi, osvrćući se na predmet koji su izabrali i poneli sa sobom, ispričaju svoju priču na temu: „Tragovi koje je rat ostavio na mene i moj život“.

The post Tragovi koje je rat ostavio na mene i moj život appeared first on CNA Priručnik.

Ciljevi radionice mogu da budu: analiza mehanizama suočavanja s prošlošću koji se koriste u našim društvima; osveštavanje šta se u našim društvima poriče, a šta se vrednuje u vezi sa ratnom prošlošću; uspostavljanje konstruktivnog dijaloga među ljudima iz različitih zajednica i promišljanje o pristupima i aktivnostima koje bi dovele do konstruktivnije promene u društvima. Pažljivo pripremljena i vođena radionica na ovu temu, u grupi u kojoj postoji međusobno osnovno poverenje, neminovno vodi do buđenja empatije i solidarnosti preko granica i izgradnje poverenja među susedima iz različitih zajednica. Ljudi se osećaju osnaženo jer su uspeli da u atmosferi poštovanja razgovaraju o temama koje se inače plaše da otvore zbog straha od vređanja, nepoštovanja, bola, negiranja, odbacivanja, poniženja i bespomoćnosti. Iz te perspektive društvena promena izgleda mnogo bliže i dostupnije.

Ponekad čak dve ili tri radionice na treningu budu na temu suočavanja s prošlošću. Ovo su radionice na kojima se mnogo govori, razgovara i sluša, jer su vežbe uglavnom tako postavljene. Treba imati u vidu da je veoma zamorno pažljivo slušati dvadeset i nešto ljudi i učestvovati u razgovoru po čitav dan. Veoma je važna povremena promena dinamike, kako bi se održala pažnja i da se ljudi ne bi potpuno iscrpeli. Zato često u okviru radionice na ovu temu ili teme izgradnja mira i razumevanje i analiza sukoba organizujemo projekciju filma čiji sadržaj odgovara temama,* nakon čega se nastavljaju razgovori i slušanje drugih.

Primer radionice 2

Zidne novine: Šta mi nedostaje u pričama o ratu?

Trajanje: 10 min.

Pošten odnos prema prošlosti?

Tip vežbe: Rad u malim grupama, predstavljanje i razgovor u plenumu

Trajanje: 60–90 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Korak 1. Podela na manje grupe po nacionalnoj, etničkoj ili regionalnoj osnovi. Svaka grupa ima zadatak da napravi zidne novine na temu: „Šta je to što treba da se promeni u sredini gde je moj narod u većini, a što bi predstavljalo pošten odnos prema prošlosti i korak ka pomirenju?“ Vreme za rad je oko 20 minuta.

Korak 2. Slede prezentacije zidnih novina, uz eventualna pitanja pojašnjenja.

Korak 3. Nakon toga se sve zidne novine postave na pristupačna mesta. Zadatak svim učesnicima je da priđu zidnim novinama u čijoj izradi nisu učestvovali i da dopišu ono što misle da nedostaje: „Šta bi se još, po njihovom mišljenju, moralo uraditi u tim sredinama?“ Dopisuju na istom papiru, ali drugom bojom. Vreme za rad je oko 20 minuta.

Korak 4. Sledi čitanje dopunjenog, pa razgovor u plenumu o ključnim pitanjima koja su se otvorila.

Razgovor u plenumu

Predložena pitanja za razgovor:

Kako vam je bilo da pišete sebi, a kako drugima? Kako se osećate sa svim ovim što su vam drugi dopisali, kako doživljavate to? Koliko u stvarnosti imate prilike da razgovarate o ovome i kakav je odnos prema toj „dopuni“, zadacima koji ljudi van naše grupe stavljaju pred nas?

Napomena

Imati u vidu da nekim ljudima može biti neugodno da dopisuju na zidnim novinama koje su drugi napravili, pa je potrebno ohrabriti ih i pojasniti koja je korist od ove vežbe, odnosno koliko fidbek od drugih može da bude od pomoći.

Druga verzija vežbe

U koraku 3, umesto da svi učesnici dorađuju sve ostale zidne novine, mogu se formirati manje grupe čiji bi zadatak bio da dorade određene zidne novine. Te manje grupe trebalo bi da se sastoje od učesnika koji nisu učestvovali u izradi inicijalnih zidnih novina. Time se ljudi ne bi kretali po prostoriji i prilazili redom svim zidnim novinama, već bi bili na jednom mestu, fokusirajući se na doradu samo jednih zidnih novina.

Žao mi je…

Tip vežbe: Vruće stolice

Trajanje: 90 min.

Potreban materijal: Stolice

Opis vežbe

Metoda vruće stolice detaljno je opisana na datom linku. Osoba koja sedi na vrućoj stolici  u  sredini  ima  zadatak  da  ispriča  svoju  priču na temu „Žao mi je…“, a koja ima veze sa proteklim ratovima i trenutnim stanjem u društvu po pitanju suočavanja s prošlošću.

The post Suočavanje s prošlošću 2 appeared first on CNA Priručnik.

Ciljevi radionice mogu da budu: analiza mehanizama suočavanja s prošlošću koji se koriste u našim društvima; osveštavanje šta se u našim društvima poriče, a šta se vrednuje u vezi sa ratnom prošlošću; uspostavljanje konstruktivnog dijaloga među ljudima iz različitih zajednica i promišljanje o pristupima i aktivnostima koje bi dovele do konstruktivnije promene u društvima. Pažljivo pripremljena i vođena radionica na ovu temu, u grupi u kojoj postoji međusobno osnovno poverenje, neminovno vodi do buđenja empatije i solidarnosti preko granica i izgradnje poverenja među susedima iz različitih zajednica. Ljudi se osećaju osnaženo jer su uspeli da u atmosferi poštovanja razgovaraju o temama koje se inače plaše da otvore zbog straha od vređanja, nepoštovanja, bola, negiranja, odbacivanja, poniženja i bespomoćnosti. Iz te perspektive društvena promena izgleda mnogo bliže i dostupnije.

Ponekad čak dve ili tri radionice na treningu budu na temu suočavanja s prošlošću. Ovo su radionice na kojima se mnogo govori, razgovara i sluša, jer su vežbe uglavnom tako postavljene. Treba imati u vidu da je veoma zamorno pažljivo slušati dvadeset i nešto ljudi i učestvovati u razgovoru po čitav dan. Veoma je važna povremena promena dinamike, kako bi se održala pažnja i da se ljudi ne bi potpuno iscrpeli. Zato često u okviru radionice na ovu temu ili teme izgradnja mira i razumevanje i analiza sukoba organizujemo projekciju filma čiji sadržaj odgovara temama,* nakon čega se nastavljaju razgovori i slušanje drugih.

Primer radionice

Zidne novine: Kada čujem „suočavanje s prošlošću“, pomislim na…

Trajanje: 10 min

Šareni barometar na temu suočavanje s prošlošću

Tip vežbe: Šareni barometar

Trajanje: 45–60 min.

Potreban materijal: Papir u boji, unapred pripremljeni papiri sa izjavama

Opis vežbe

Unapred je pripremljeno nekoliko setova papira sa po jednom izjavom/rečenicom. Po mogućstvu, papiri su različitih boja. Kada se prvi set postavi na pod, učesnici se odlučuju kom od ponuđenih papira će prići. Pozove se nekoliko učesnika da prokomentariše zašto stoje baš na toj izjavi. Govore prvo oni koji stoje na jednoj izjavi, potom se prelazi na sledeću. Kada se prokomentariše poslednja izjava u setu,  postavlja se sledeći set.

Setovi izjava:

1. „Živeo/la sam u ratu“; „Rat me je samo okrznuo“; „Rat nije direktno uticao na moj život“; „Rat sam gledala na TV-u“.
2. „Suočavanje s prošlošću je prioritetni zadatak naših društava“; „Suočavanje s prošlošću je nešto što ne razumem“; „Suočavanje s prošlošću je važno, ali ima mnogo bitnijih stvari“; „Suočavanje s prošlošću je koncept nametnut sa Zapada“; „Ostali“.
3. „Suočavanje s prošlošću je posao nevladinih organizacija“; „Suočavanje s prošlošću je posao države“; „Suočavanje s prošlošću nije moj posao“; „Suočavanje s prošlošću je posao žrtava“.
4. „Najvažnije  je  osuditi  zločince“;  „Najvažnije  je  ustanoviti  istinu“;  „Najvažnije  je  pružiti žrtvama zadovoljenje“; „Najvažnije je da smo živi i zdravi“; „Najvažnije je da moja strana prizna da je činila zločine“.
5. „Moje društvo je daleko odmaklo u procesu suočavanja s prošlošću“; „Moje društvo nije ni započelo taj proces“; „Moje društvo je napravilo male korake“; „Moje društvo se svakodnevno suočava s prošlošću“.

Napomena

Ova vežba je korisna za početak rada na temi, jer na relativno brz i jednostavan način dolazi do razmene kojom se stvara bolja slika o različitim iskustvima koja postoje u grupi, zatim daje informaciju koliko smo već zauzeli neke pozicije u odnosu na temu i koje su to pozicije. Takva vrsta razmene doprinosi boljem međusobnom razumevanju, što je od suštinske važnosti za konstruktivan pristup zahtevnijim pitanjima iz ovog polja. Ukoliko nije već ostvaren solidan nivo razmene u grupi (odnosno ukoliko se vežba radi već prvog ili drugog dana susreta), treba imati u vidu da ovo može biti zahtevna vežba nekim osobama iz razloga što zahteva jasno pozicioniranje u odnosu na ipak teške teme.

Heroji

Tip vežbe: Rad u malim grupama, razgovor u plenumu

Trajanje: 45–60 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Učesnici se podele u male grupe, na osnovu nacionalne pripadnosti: Albanci/ke, Srbi/kinje, Hrvati/ ce, Bošnjaci/kinje, Makedonci/ke… Svaka grupa treba da pobroji i zapiše nacionalne heroje svojih zajednica (bez obzira na to da li ih oni lično doživljavaju kao heroje). Nakon završetka rada u malim grupama svaka grupa pročita „svoje“ heroje. Ne dozvoliti diskusiju dok sve grupe ne predstave liste heroja, samo eventualna pojašnjenja u vezi sa nedovoljno poznatim imenima. Sledi razgovor u plenumu.

Razgovor u plenumu

Predložena pitanja za razgovor:

• Kako komentarišete svoju listu, a kako liste ostalih grupa?
• Kako se osećate sa navedenim imenima, koliko su to i vaši lični „heroji“?
• Postoji li neki obrazac po kome ljudi postaju nacionalni heroji na našim prostorima?
• U kakvoj su ovi heroji vezi sa načinom na koji se naša društva odnose prema prošlosti?
• Zašto je tako malo žena na tim listama?

Napomena

Ovom vežbom dobijamo sliku šta se u našim društvima vrednuje. Vežba se može koristiti i za temu Nacionalni identitet.

Druga verzija vežbe

1. Lični heroji. Svako za sebe razmisli i zapiše ko su mu/joj bili heroji u detinjstvu, a koji su sada.
2. Odlazak u manje grupe (koje se sastoje od ljudi iz različitih krajeva). Razmena o herojima koje smo zapisali.
3. Mala grupa na velikom papiru (zidnim novinama) ispiše listu onih koji važe za heroje u našim društvima.
4. Diskusija u plenumu, utisci, komentari.

Šta naša društva poriču?

Tip vežbe: Rad u malim grupama, razgovor u plenumu

Trajanje: 60 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Učesnici se podele u grupe na osnovu nacionalne pripadnosti. Imaju zadatak da porazgovaraju i pripreme prezentaciju na temu Šta naše društvo poriče (u vezi sa suočavanjem s prošlošću)? Prezentacije potkrepiti konkretnim  primerima.  Rad  u  grupama  traje  oko 25 minuta. Potom grupa po grupa predstavlja svoje zaključke, uz eventualna pitanja pojašnjenja.

Napomena

Kratak teorijski input o poricanju može da bude koristan pre ove vežbe, kako bi se učesnici podstakli da razmišljaju i o onim manje očiglednim poricanjima. Na primer, Cohenove vrste poricanja u odnosu na to šta se poriče.*

The post Suočavanje s prošlošću appeared first on CNA Priručnik.

Opis vežbe

Učesnici se podele u grupe na osnovu nacionalne pripadnosti. Imaju zadatak da porazgovaraju i pripreme prezentaciju na temu Šta naše društvo poriče (u vezi sa suočavanjem s prošlošću)? Prezentacije potkrepiti konkretnim  primerima. Rad u grupama traje oko 25 minuta. Potom grupa po grupa predstavlja svoje zaključke, uz eventualna pitanja pojašnjenja.

The post Šta naša društva poriču? appeared first on CNA Priručnik.

Opis vežbe

Unapred je pripremljeno nekoliko setova papira sa po jednom izjavom/rečenicom. Po mogućstvu, papiri su različitih boja. Kada se prvi set postavi na pod, učesnici se odlučuju kom od ponuđenih papira će prići. Pozove se nekoliko učesnika da prokomentariše zašto stoje baš na toj izjavi. Govore prvo oni koji stoje na jednoj izjavi, potom se prelazi na sledeću. Kada se prokomentariše poslednja izjava u setu,  postavlja se sledeći set.

Setovi izjava:

1. „Živeo/la sam u ratu“; „Rat me je samo okrznuo“; „Rat nije direktno uticao na moj život“; „Rat sam gledala na TV-u“.
2. „Suočavanje s prošlošću je prioritetni zadatak naših društava“; „Suočavanje s prošlošću je nešto što ne razumem“; „Suočavanje s prošlošću je važno, ali ima mnogo bitnijih stvari“; „Suočavanje s prošlošću je koncept nametnut sa Zapada“; „Ostali“.
3. „Suočavanje s prošlošću je posao nevladinih organizacija“; „Suočavanje s prošlošću je posao države“; „Suočavanje s prošlošću nije moj posao“; „Suočavanje s prošlošću je posao žrtava“.
4. „Najvažnije  je  osuditi  zločince“;  „Najvažnije  je  ustanoviti  istinu“;  „Najvažnije  je  pružiti žrtvama zadovoljenje“; „Najvažnije je da smo živi i zdravi“; „Najvažnije je da moja strana prizna da je činila zločine“.
5. „Moje društvo je daleko odmaklo u procesu suočavanja s prošlošću“; „Moje društvo nije ni započelo taj proces“; „Moje društvo je napravilo male korake“; „Moje društvo se svakodnevno suočava s prošlošću“.

The post Šareni barometar na temu suočavanje s prošlošću appeared first on CNA Priručnik.

Opis vežbe

Korak 1. Podela na manje grupe po nacionalnoj, etničkoj ili regionalnoj osnovi. Svaka grupa ima zadatak da napravi zidne novine na temu: „Šta je to što treba da se promeni u sredini gde je moj narod u većini, a što bi predstavljalo pošten odnos prema prošlosti i korak ka pomirenju?“ Vreme za rad je oko 20 minuta.

Korak 2. Slede prezentacije zidnih novina, uz eventualna pitanja pojašnjenja.

Korak 3. Nakon toga se sve zidne novine postave na pristupačna mesta. Zadatak svim učesnicima je da priđu zidnim novinama u čijoj izradi nisu učestvovali i da dopišu ono što misle da nedostaje: „Šta bi se još, po njihovom mišljenju, moralo uraditi u tim sredinama?“ Dopisuju na istom papiru, ali drugom bojom. Vreme za rad je oko 20 minuta.

Korak 4. Sledi čitanje dopunjenog, pa razgovor u plenumu o ključnim pitanjima koja su se otvorila.

Razgovor u plenumu

Predložena pitanja za razgovor:

Kako vam je bilo da pišete sebi, a kako drugima? Kako se osećate sa svim ovim što su vam drugi dopisali, kako doživljavate to? Koliko u stvarnosti imate prilike da razgovarate o ovome i kakav je odnos prema toj „dopuni“, zadacima koji ljudi van naše grupe stavljaju pred nas?

Druga verzija vežbe

U koraku 3, umesto da svi učesnici dorađuju sve ostale zidne novine, mogu se formirati manje grupe čiji bi zadatak bio da dorade određene zidne novine. Te manje grupe trebalo bi da se sastoje od učesnika koji nisu učestvovali u izradi inicijalnih zidnih novina. Time se ljudi ne bi kretali po prostoriji i prilazili redom svim zidnim novinama, već bi bili na jednom mestu, fokusirajući se na doradu samo jednih zidnih novina.

The post Pošten odnos prema prošlosti? appeared first on CNA Priručnik.