„Neprijatelji“ na zvaničnim komemoracijama
Opis vežbe
Dan ranije zamoliti pojedince iz grupe da preuzmu određene uloge za ovu vežbu, da bi se malo za nju pripremili. Njihov zadatak će biti da učestvuju u prikazu komemoracije za poginule borce npr. Armije BiH koji su stradali u toku bitke. Uloge su sledeće:
- Domaćin iz udruženja boraca, koji je organizator događaja i koji se obraća skupu
- Posetioci „neprijatelji“ – bivši borci neprijateljskih vojski
- Posetioci „mirovnjaci“ – organizuju posetu „neprijatelja“ komemoraciji
- Porodice žrtava
- Hodža (ili drugi verski poglavar, u zavisnosti od konteksta)
- Predstavnici lokalne vlasti
- Lokalno boračko udruženje
- Ostali građani
Postaviti scenu, pa analizirati postavke kroz ova četiri koraka:
Korak 1. Svi učesnici u sceni se predstave ko su (koje su im uloge).
Korak 2. Svako kaže zbog čega je došao na ovaj skup.
Korak 3. Pitati učesnike u sceni: Kako se osećate? Kome želite šta da kažete? – Poruke upućuju direktno jedni drugima. Nakon interakcije, zaustaviti scenu i pitati one koji su bili deo interakcije: Kako se osećaš? O čemu razmišljaš? Šta se promenilo tokom komunikacije i interakcije?
Korak 4. Susret se završio… Sa kakvim mislima i osećanjima odlaziš?
Korak 5. Izlazak iz uloga: svi učesnici u sceni kažu svoje pravo ime i dobiju aplauz
Razgovor u plenumu
Predložena pitanja za evaluaciju vežbe:
- Koji je značaj poseta „neprijatelja“ mestima stradanja i komemoracijama?
- Koje se poruke time šalju?
- Koji se sukobi izazivaju?
- Koji su rizici?
- Zašto nema više ovakvih akcija?
Napomena:
Ako više ljudi u grupi nije imalo priliku da prisustvuje komemoraciji za stradale u ratu, može da bude od koristi da se prethodno prikažu fotografije sa ovakvih događaja i porazgovara o tome kako ti događaji izgledaju i šta je za njih karakteristično.
Tokom Koraka 3 važno je kanalisati lanac reakcija, a o tome odlučuje voditelj, jer je u poziciji da odluči ko sledeći treba da kaže kako se oseća. Scena ne teče samostalno kao skeč, već kroz odgovore na pitanja voditelja. Kada ljudi uđu u ulogu, zna im biti teško da odgovore na pitanje o tome kako im je u toj koži, jer ih zbunjuju sopstvena prava osećanja (koja treba izneti) sa onim što oni misle da ljudi koje glume u realnosti osećaju. Zato je važno strpljivo voditi i po potrebi objasniti na šta se misli pri postavljanju pitanja.
Po završetku izvedbe obratiti pažnju da se dâ dovoljno prostora onima koji su bili u ulogama da iznesu kako im je bilo, da se ne preskoči taj deo emotivne evaluacije, jer može postojati velika potreba za njom.
Moguće poteškoće:
Strah od iskazivanja intenzivnih osećaja frustracije (bes, nestrpljivost, razočaranost…)
Poteškoća učesnika/ca da se odmaknu od evaluacije ličnog emotivnog doživljaja u iskustvenoj vežbi i pređu na evaluacioni deo koji se tiče društvenog nivoa ili analize procesa
Povezane radionice:
Primer radionice: