„Neprijatelji“ na zvaničnim komemoracijama

„Neprijatelji“ na zvaničnim komemoracijama

 

Opis vežbe

Dan ranije zamoliti pojedince iz grupe da preuzmu određene uloge za ovu vežbu, da bi se malo za nju pripremili. Njihov zadatak će biti da učestvuju u prikazu komemoracije za poginule borce npr. Armije BiH koji su stradali u toku bitke. Uloge su sledeće:

  1. Domaćin iz    udruženja     boraca,    koji     je organizator događaja i koji se obraća skupu
  2. Posetioci „neprijatelji“ – bivši borci neprijateljskih vojski
  3. Posetioci „mirovnjaci“ – organizuju posetu „neprijatelja“ komemoraciji
  4. Porodice žrtava
  5. Hodža (ili drugi verski poglavar, u zavisnosti od konteksta)
  6. Predstavnici lokalne vlasti
  7. Lokalno boračko udruženje
  8. Ostali građani

Postaviti scenu, pa analizirati postavke kroz ova četiri koraka:

Korak 1. Svi učesnici u sceni se predstave ko su (koje su im uloge).

Korak 2. Svako kaže zbog čega je došao na ovaj skup.

Korak 3. Pitati učesnike u sceni: Kako se osećate? Kome želite šta da kažete? – Poruke upućuju direktno jedni drugima. Nakon interakcije, zaustaviti scenu i pitati one koji su bili deo interakcije: Kako se osećaš? O čemu razmišljaš? Šta se promenilo tokom komunikacije i interakcije?

Korak 4. Susret se završio… Sa kakvim mislima i osećanjima odlaziš?

Korak 5. Izlazak iz uloga: svi učesnici u sceni kažu svoje pravo ime i dobiju aplauz

 

Razgovor u plenumu

Predložena pitanja za evaluaciju vežbe:

  • Koji je značaj poseta „neprijatelja“ mestima stradanja i komemoracijama?
  • Koje se poruke time šalju?
  • Koji se sukobi izazivaju?
  • Koji su rizici?
  • Zašto nema više ovakvih akcija?

 

Tip vežbe:

Igra uloga, Iskustvena vežba

Vreme: 

90-180min

Napomena: 

Ako više ljudi u grupi nije imalo priliku da prisustvuje komemoraciji za stradale u ratu, može da bude od koristi da se prethodno prikažu fotografije sa ovakvih događaja i porazgovara o tome kako ti događaji izgledaju i šta je za njih karakteristično.

Tokom Koraka 3 važno je kanalisati lanac reakcija, a o tome odlučuje voditelj, jer je u poziciji da odluči ko sledeći treba da kaže kako se oseća. Scena ne teče samostalno kao skeč, već kroz odgovore na pitanja voditelja. Kada ljudi uđu u ulogu, zna im biti teško da odgovore na pitanje o tome kako im je u toj koži, jer ih zbunjuju sopstvena prava osećanja (koja treba izneti) sa onim što oni misle da ljudi koje glume u realnosti  osećaju. Zato je važno strpljivo voditi i po potrebi objasniti na šta se misli pri postavljanju pitanja.

Po završetku izvedbe obratiti pažnju da se dâ dovoljno prostora onima koji su bili u ulogama da iznesu kako im je bilo, da se ne preskoči taj deo emotivne evaluacije, jer može postojati velika potreba za njom.

 Moguće poteškoće: 

Povezane radionice:

Izgradnja mira
Izgradnja poverenja
Suočavanje sa prošlošću

Primer radionice:

nema rezultata