Sečenje papira
Potreban materijal: Veliki papir i makaze
Opis vežbe
Pozvati dobrovoljce koji žele da učestvuju u vežbi, ukupno sedmoro. Imaju zadatak da prvo svako za sebe zamisli oblik od papira kakav bi želeo. Zatim dobijaju veliki komad papira, jedne makaze i sledeće uputstvo:
„Svako sebi treba da odseče komad papira veličine i oblika kakav je poželeo, a da pri tom ne ostane nijedan suvišan komad papira na kraju.“
Ostali iz grupe posmatraju proces. Komunikacija je dozvoljena. Vreme 20 min.
Evaluacija
Predložena pitanja za evaluaciju vežbe:
Kako ste zadovoljni rezultatom, oblikom od papira koji ste isekli? Jeste li isekli onaj oblik koji ste prvobitno zamislili?
Kako ste zadovoljni procesom? Da li je bilo različitih uloga u tom procesu i kakvih? Kako ste se dogovorili kako ćete obaviti zadatak? Na koji način je donesena odluka o tome ko će započeti, a ko završiti sečenje?
Šta su posmatrači primetili?
Kakve veze imaju elementi ove vežbe sa našom svakodnevicom?
Napomena:
Broj dobrovoljaca za ovu vežbu može biti različit od 7 (npr. 5 ili 11). Bitno je da broj ne bude lako deljiv, da ne bi linijom manjeg otpora došlo do podele papira na jednake pravougaonike, što je često težnja pojedinaca u grupi kada čuju šta je zadatak.
Vežba možda zvuči krajnje jednostavno, međutim ona može da simulira različite faze u timskom radu: od dogovora o zajedničkom radu, odnosno o načinu kako će se grupa dogovarati i doći do odluke, preko samog procesa donošenja odluke kako će papir biti isečen, do sprovedbe te odluke. Najčešće se ta prva faza, koja može biti od suštinske važnosti za timski rad, potpuno preskoči i odmah se pređe na predloge kako se taj papir može podeliti ili se čak odmah pređe na sprovedbu bez prethodnog dogovora. Tako proces biva zanemaren, a fokus postane kakvo-takvo izvršenje zadatka, odnosno dobijanje nekakvog rezultata. Međutim, kao i u svakodnevnom životu, nezadovoljstvo rezultatom je u direktnoj vezi sa nezadovoljstvom procesom i time što nismo uticali na to kakav ćemo ishod dobiti. Za to možemo da krivimo druge koji su preuzeli proaktivniju ulogu, ali i sebe što se nismo potrudili da iskažemo svoje nezadovoljstvo na vreme i konstruktivno utičemo na zajednički proces.
Ukoliko je grupa već iscrpljena od interakcije i izazova (ako su prethodne vežbe bile burne), možda je bolje ovu vežbu ostaviti za neki drugi put. Šteta bi bilo „potrošiti“ je u situaciji niske energije i motivacije, kada su ljudi skloniji da funkcionišu po principu linije manjeg otpora, jer tada ne bi dobili za analizu onaj materijal koji vežba inače može da ponudi. U tom slučaju je bolje ponuditi ljudima da u manjim grupama reflektuju svoja zapažanja o timskom radu.
Moguće poteškoće:
Povezane radionice: