Opis vežbe

Podela u 3 male grupe.

Korak 1. Pitanje: Šta bi nam rekli oni koji su protiv ovakvih susreta? Nabrajanje i zapisivanje na velike papire, bez diskusije.

Korak 2. Svaka grupa dobija po jednu temu i piše razloge za i protiv te teze. Teme su:

–     Oprostiti da, ali zaboraviti nikada.

–     Narod je kriv za rat.

–     Oni koji su ratovali, danas rade na pomirenju.

Sledi prezentacija zidnih novina iz prvog koraka (sve tri grupe), potom prezentacija zidnih novina iz drugog koraka, pa na osnovu toga diskusija u plenumu.

The post Za i protiv appeared first on CNA Priručnik.

Opis vežbe

Podela učesnika u 3 grupe. Grupe imaju zadatak da izaberu konkretan društveni problem, nešto što vide kao nepravdu u društvu, nešto na čemu bi moralo da se radi u kontekstu izgradnje mira.

Prethodno im predstaviti model stubova akcije (vidi sliku).

U centralnom trouglu se upisuje društveni problem koji je predmet analize. Kose linije/stubovi koji podupiru ovaj trougao predstavljaju sve ono što podržava i omogućuje ovu nepravdu: organizacije, institucije, pojave itd. i treba ih ispisati na tim linijama. Horizontalne linije vodilje, koje vode ka stubovima predstavljaju sve one aktivnosti koje bi mogle da budu preduzete da bi se uticalo na stubove u cilju razrešavanja problema. 

Zadatak svake grupe je da koristeći stubove akcije analiziraju izabrani problem, da na velikom papiru skiciraju ovaj model i da ga popune sadržajem do koga su u analizi došli.

Preporuka: Odštampati za svaku grupu model stubova akcije. Model pogodan za štampanje na A4 formatu možete preuzeti ovde

Sledi predstavljanje u plenumu i kratka diskusija nakon svake prezentacije.

The post Stubovi akcije* appeared first on CNA Priručnik.

Opis vežbe

Na podu se nalazi nekoliko velikih papira, a na svakom stoji jedno od sledećih pitanja/naslova:

• Šta ja mogu da uradim što bi bilo doprinos suočavanju s prošlošću?
• Koje dileme imam, koje strahove?
• Ko su mi protivnici?
• Gde mi je podrška?

Svi prilaze i istovremeno pišu svoje odgovore ili čitaju napisano u tišini. Nakon toga se odvoji malo vremena da svako ko želi pogleda šta se sve našlo na papirima.

The post Šta ja mogu da uradim? appeared first on CNA Priručnik.

Opis vežbe

Podela u tri grupe. Svaka mala grupa dobije po dve (od tri dole opisane) situacije koju treba da razmotre i da odgovore na pitanja: „Kako reagujete i kako se postavljate u toj situaciji? Koja pitanja i dileme imate?“ Situacije odštampati, tako da grupe pred sobom mogu da imaju tekst. 

Nakon toga, grupe predstavljaju za kakav su se pristup odlučile i sledi kratka diskusija.

Situacija 1: Dobijate poziv za gostovanje na nacionalnoj televiziji susedne države. Tema emisije je proces pomirenja u regionu bivše Jugoslavije. Prihvatate poziv, a zatim od uredništva emisije dobijate sugestiju da se tokom emisije fokusirate na kritiku isključivo svoje države.

Situacija 2: Lokalni ste partneri CNA u organizovanju javne prezentacije mirovnog rada sa ratnim veteranima. Pripremate tribinu u vašem mestu. Nekoliko dana pred održavanje tribine javlja vam se udruženje žrtava rata sa decidnim zahtevom da ih uvrstite među govornike na tribini.

Situacija 3: Dugogodišnji partneri iz inostranstva vas pozivaju da budete delom velikog međunarodnog projekta (sa organizacijama iz Nemačke, Palestine, Makedonije, Srbije i BiH). Projekat im je posebno bitan zbog novca i budućeg opstanka organizacije. Imate sumnje u izvodivost projekta, ali pristajete zbog podrške partnerskoj organizaciji. Nakon godinu dana samo ste vi uradili svoj deo posla. Projekat je sada odavno završen, a glavni zajednički produkt vašeg rada (priručnik) nikada niste dobili, niti je isti, koliko znate, odštampan.

Druga verzija vežbe

Drugi primeri zadatih situacija:

1. Organizujete prekograničnu akciju sa ratnim veteranima u jednom bosanskom gradu. Vaš partner iz lokalne boračke organizacije predlaže susret sa predsednikom Skupštine Opštine, od koga očekuje da podrži akciju. Poznato vam je da se radi o čoveku koji je osuđen za ratni zločin pred Haškim Tribunalom i da je odležao zatvorsku kaznu. Šta činite?
2. Pripremate promociju dokumentarnog filma koji promoviše mirovni dijalog. Dobijate ponudu od kontroverzne folk-zvezde, čiji članovi porodice se povezuju sa organizovanim kriminalom, da podrži vašu akciju, pojavljivanjem na konferenciji za medije. Šta činite?
3. Od fondacije kojoj ste poslali jedan svoj predlog projekta stiže vam pismo da pojasnite vaše učešće u drugom projektu čiji autor je vaš dugogodišnji saradnik. O drugom projektu ništa ne znate, niti ste bili konsultovani u procesu izrade. Ispostavlja se da je sadržaj drugog projekta takav da najvećim delom podrazumeva evaluaciju vašeg rada i zahteva veštine i iskustvo kojima jedino vaša organizacija raspolaže. Fondacija nema praksu da dodeljuje više projekata istim organizacijama. Šta činite?
4. Pozvani ste u talk show na televiziji da predstavljate svoju mirovnu grupu. Osim vas, gosti u emisiji su još 2 osobe izrazito nacionalističke orijentacije: narodni poslanik vladajuće stranke, bivši logoraš, i invalid bivši borac. Tema je „Rat i mir“. Voditeljka vam u predrazgovoru nagoveštava da želi da se razgovara i o tome ko plaća NGO aktivizam. Vaša plata je inače duplo veća od prosečne u zemlji. Šta činite?
5. Tokom  sprovedbe  projekta finansiranog od  važnog  donatora, koji  po  prvi  put  finansira neke  vaše  aktivnost,  dolazi  do  velikih  poteškoća  koje  značajno  ometaju  postizanje  zacrtanih ciljeva. Konkretno: tokom treninga, nakon svađe koja nastupa tokom radionice, jedan od učesnika demonstrativno napušta trening, a nakon njega to čini i 8 drugih ljudi. Sam trening je zbog toga skraćen za 3 dana. Prilikom izrade narativnog izveštaja, morate donet odluku o tome sa kojim nivoom transparentnosti ćete opisati situaciju. Šta činite?
6. Tokom javnog nastupa u medijima bivate upitani za mišljenje o jednom drugom projektu iz vašeg domena rada, o kojem puno znate, jer ste delimično učestvovali u njemu i imate vrlo kritično mišljenje. U javnosti vlada vrlo negativno mišljenje o osobi koja vodi projekat, zbog njenog rada na sakupljanju dokaza o ratnim zločinima naše strane. Poznato vam je da se ta osoba ophodi prema zaposlenima vrlo grubo i nekorektno, a prema partnerima ponekad autoritarno. Kada vas voditeljka upita o tom drugom projektu, i o vašem mišljenju o osobi koja ga vodi, šta činite?
7. Sa vašim kolegom, bivšim vojnikom Vojske RS, dolazite na sastanak u udrugu HVO-a i na zidu vidite slike osuđenika za ratne zločine. Šta činite?

The post Situacije sa poteškoćama u radu appeared first on CNA Priručnik.

Metoda rotirajuće trojke 

Moguća pitanja za razgovor:

Kako  bismo  svoj  rad  u  svojoj  organizaciji predstavili svojoj susedi (nekome ko ne zna ništa o tome)?

Koja je moja motivacija da radim to što radim?

Kako to što radim utiče na društvenu promenu?

The post Rotirajuće trojke o mirovnom aktivizmu appeared first on CNA Priručnik.

Podela  u  male  grupe. 

Učesnici razrađuju ideju i planiraju sprovedbu mirovne aktivnosti koristeći katalog pitanja kao osnovu. Potom prezentuju ideju o aktivnosti pred ostalima i imaju priliku da dobiju fidbek.

Katalog pitanja:

Razrada ideje

1. Vrsta aktivnosti:
2. Trajanje aktivnosti:
3. Ciljna grupa:
4. Cilj:
5. Tim, mesto, vreme (ukoliko se zna):
6. Kratak opis ideje, koji bi obuhvatio odgovore na sledeća pitanja:

• Na koji način se doprinosi ostvarenju navedenog cilja?
• Šta želite da postignete? Očekivani rezultati? Kratkoročni i dugoročni?
• Zašto je izabrana navedena ciljna grupa?
• Kakav legitimitet imam spram njih?
• Postoje li aspekti ove aktivnosti koji doprinose razgradnji mira?
• Koje dileme imam? Koje strahove?

Planiranje sprovedbe

• Koje kapacitete imam i koji su mi još potrebni? (jake strane i nedostaci)
• Koja vrsta podrške je potrebna? Očekivana podrška iz CNA (vrsta i obim)?
• Da li i gde vidim ostale iz ove grupe?
• Opis procesa sprovedbe (u koracima/crticama)
• Naredni koraci? Izrada vremenskog plana.
• Izrada tabele sa odgovornostima i rokovima!

Nakon 40 minuta rada u malim grupama slede prezentacije. Posle svake prezentacije kratko vreme izdvojiti za pitanja iz ostatka grupe i trenerskog tima.

Katalog pitanja pogodan za štampanje na A4 formatu, možete preuzeti ovde. 

The post Razvijanje ideje o mirovnoj/nenasilnoj akciji 2 appeared first on CNA Priručnik.

Opis vežbe

Podela  u  male  grupe.  Zadatak  svake  grupe  je da porazgovara o idejama za mirovnu aktivnost, prekograničnu ili u jednoj zajednici, da izaberu jednu i da je razviju, ali tako da odgovore na sledeća pitanja:

–     Kratak opis aktivnosti.

–     Ko bi vam bili saveznici, a ko protivnici?

–     Šta vam je potrebno da biste realizovali ideju?

–     Koji rizici postoje?

–     Koji preduslovi treba da budu ispunjeni?

–     Koji su neophodni međukoraci? Koje prepreke treba prevazići?

Nakon 40 minuta rada u malim grupama slede prezentacije. Posle svake prezentacije kratko vreme izdvojiti za pitanja iz ostatka grupe i trenerskog tima.

The post Razvijanje ideje o mirovnoj/nenasilnoj akciji appeared first on CNA Priručnik.

Opis vežbe

Korak 1. Troje učesnika iz različitih sredina unapred (nekoliko dana ranije) dobiju zadatak da pripreme prezentaciju kojom bi druge bolje upoznali sa  situacijama  u  svojim  sredinama  (relevantnim  za rad na izgradnji mira). Ovom prilikom prezentuju pripremljeno, a ostali imaju prostor da postavljaju pitanja pojašnjenja.

Korak 2. Učesnici se opredeljuju za jednu od prethodno prezentovanih sredina. Tako se formiraju tri radne grupe (dobro bi bilo da je otprilike podjednak broj učesnika u svakoj grupi). Treba da zamisle da žive u toj sredini. Zadatak je da izaberu jedan konkretan problem relevantan za rad na izgradnji mira i da razrade pristup tom problemu. Svaka grupa dobije papir sa zadatkom i nizom pitanja koja im mogu olakšati rad:

„Vaš zadatak je da odredite problem na koji ćete da se fokusirate i da razradite pristup tom problemu.“

Radni list sa pomoćnim pitanjima:

1. Kako se odlučujete za problem? (Zašto baš taj?)
2. Koji su vam ciljevi?
3. Definišite principe svog delovanja.
4. Šta su vam jake/slabe strane? Koji kapaciteti vam nedostaju?
5. Koje resurse koristite da biste bolje upoznali sredinu?
6. S kim smatrate da je važno uspostaviti saradnju? Na koji način to činite? (Ko su vam potencijalni saveznici?)
7. Kako želite da vas sredina doživljava? (Kakav imidž želite da imate?)
8. Koji su mogući neželjeni efekti?
9. Koje konkretne aktivnosti biste mogli da sprovedete? Zašto baš te?
10. Tri pitanja koja su vam važna, a nema ih na ovom spisku.

Radni list, pogodan za štampanje na A4 formatu, možete preuzeti ovde.

Korak 3. Nakon završetka rada u grupama jedna po jedna grupa seda na vruće stolice, prezentuje šta su uradili, a ostali imaju prostor da postavljaju pitanja i daju kritiku.

Korak 4. Svi imaju priliku da razmisle i zapišu na samolepljivim papirima: „Šta vam je bila poteškoća u ovom zadatku? Koje dileme imate? Pitanja koja su vam ostala otvorena.“ Sledi kratak razgovor u plenumu.

Korak 5. Zidne novine: „Koje ste uvide dobili o radu u lokalnoj sredini?“ Izrada zidnih novina u plenumu.

The post Planiranje rada na izgradnji mira u lokalnoj sredini appeared first on CNA Priručnik.

Opis vežbe

Može se raditi povezano sa vežbom Kriterijumi za aktiviste/kinje (Ostrvo „Dub“) ili nezavisno od nje.

Verzija 1: Papiri s kriterijumima za mirovne aktiviste/kinje iz prethodne vežbe stave se na vidno mesto. Sledi razgovor u plenumu: „Šta su realna očekivanja od osobe koja se bavi izgradnjom mira? Šta se od ovoga odnosi na vas lično? Koje kriterijume vi lično ispunjavate? Za šta mogu reći da nemam i/ili da ne želim imati?“

Verzija 2: Nakon vežbe Kriterijumi za aktiviste/kinje (Ostrvo „Dub“) na pojedinačnim papirima ispišu se kriterijumi za aktiviste/kinje koji su se pojavili (jedan kriterijum na jednom papiru). Trenerski tim eventualno doda još nekoliko kriterijuma koje smatraju važnim za diskusiju. Učesnici uzmu po jedan ili nekoliko papira-pojmova i postave ih u barometar s polovima „Preterano očekivanje“ i „Opravdano očekivanje“. Potom sledi diskusija: „Da li bi neko promenio položaj nekog pojma u barometru? Zašto?“ Više informacija o metodi veliki barometar videti na str. 62.

Verzija 3: Radi se nezavisno od vežbe Kriterijumi za aktiviste/kinje (Ostrvo „Dub“). Zadatak je da svako za sebe na nekoliko papira ispiše kriterijume koje bi morali da ispunjavaju mirovni aktivisti/kinje (jedan kriterijum na jedan papir). Potom se vežba radi kao Verzija 2.

The post Očekivanja od mirovnih aktivistkinja i aktivista – 3 verzije appeared first on CNA Priručnik.