Dobrodošlica

Kratak krug predstavljanja

Predstavljanje programa i načina rada

Očekivanja od treninga

Opis vežbe

Podeliti raznobojne samolepljive papire. Dati nekoliko  minuta  da  učesnici  na  njima  zapišu  svoje odgovore na pitanja:

Šta očekujem od treninga?

Šta očekujem od sebe na treningu?

Šta očekujem od drugih na treningu?

Na zid ili pod postaviti 3 panoa (ili 3 velika papira). Jedna po jedna osoba priđe panoima, pročita svima šta je zapisala i zalepi svoje papire na odgovarajuće panoe.

Tip vežbe: Samostalan rad, predstavljanje u plenumu

Trajanje: 25 min.

Potreban materijal: Raznobojni samolepljivi papiri, veliki papiri (flipchart, hamer)

Napomena

Ako je moguće, ove panoe ostaviti u radnom prostoru da budu dostupni. Mogu da budu od posebne koristi pred kraj treninga, pre evaluacije, da se podsetimo sa kakvim smo očekivanjima ušli u trening i sagledamo šta se ostvarilo.

Druga verzija vežbe

Pitanja mogu biti i drugačije formulisana. Na primer:

Šta bih voleo/la da se dogodi na treningu?

Šta ne bih voleo/la da se dogodi na treningu?

Venovi dijagrami

Opis vežbe

Svi dobiju po list papira na kojima je nacrtano onoliko Venovih dijagrama (tri elipse koje se ukrštaju, vidi sliku) koliko ima učesnika. Jedan Venov dijagram je za jednu osobu, a na predviđenom mestu treba upisati njeno ime i u svakom od krugova tog dijagrama treba upisati po jednu određenu informaciju o njoj. Na primer:

Gde živiš?
U čemu uživaš?
Kada bi postala predsednik/ca države, šta bi prvo uradio/la?

Tip vežbe: Rad u parovima (koji se brzo menjaju)

Trajanje: 30 min.

Potreban materijal: Radni list sa Venovim dijagramima

Učesnici ustaju sa svojih mesta i imaju zadatak da priđu svakoj osobi u grupi i zapišu njihove odgovore na navedena pitanja.

Radni list sa Venovim dijagramima pogodnim za štampanje na A4 formatu možete preuzeti ovde.

Napomena

Ovom vežbom se može postići brže pamćenje imena. Dobra je za početak seminara/treninga jer omogućava da ljudi sa svima stupe u (prvi) kontakt. Zgodno je i to što ljudi mogu da se kreću po prostoriji jer to znatno utiče na stvaranje opuštenije atmosfere. Naravno, ispunjeni papiri s dijagramima ostaju učesnicima (neretko im oni služe kao podsetnik, kada pokušavaju da se sete nečijeg imena).

Mi često ne formulišemo treće pitanje, već damo učesnicima zadatak da smisle pitanje koje će postaviti svima. Ova varijanta vežbe je zabavnija, jer pitanja umeju da budu vrlo raznolika, pa i duhovita (npr. od „Da li voliš svog predsednika?“ do „Ispričaj mi jedan vic“). Treba imati u vidu da trajanje vežbe može i da eskalira ukoliko ljudima bude jako zabavno, pa je korisno ograničiti vreme ukoliko ga nemate dovoljno.

Pauza

Moj put dovde

Opis vežbe

Svako za sebe na papiru nacrta jednu strelicu koja ilustruje tok života, „moj put dovde“, i na njoj obeleži tačke koje su mu bile važne u životu. Vreme za crtanje je do 5 minuta. Zatim, u plenumu, jedna po jedna osoba predstavlja svoju „strelicu“, ne po utvrđenom redu, već kad se ko oseti spremnim.

Tip vežbe: Samostalan rad, predstavljanje u plenumu

Trajanje: 90 min.

Potreban materijal: Papiri i olovke

Napomena

Veoma je bitno da se ova vežba izvodi u tišini, bez šaputanja i dobacivanja u grupi, i spoljašnjih zvukova koji ometaju. Potrebno je da postoje uslovi da se puna pažnja posveti osobi koja govori. Vežba potiče izgradnju poverenja u grupi, mada pojedincima može da bude previše zahtevna za sam početak treninga. Važno je da i trenerski tim učestvuje u  vežbi i da se na taj način uključe u proces međusobnog upoznavanja. Najbolje je da neko iz trenerskog tima prvi predstavi svoju putanju i time dâ primer ostalima. Vežba pruža mogućnost dubljeg upoznavanja u grupi i potiče empatiju i međusobno slušanje i uvažavanje. Često se dešava da izvođenje vežbe vremenski eskalira, što je vrlo naporno za prvi dan treninga, posebno ako ljudi nisu navikli da pažljivo slušaju dvadesetak drugih osoba (što je uglavnom slučaj) jer to jeste vrlo zahtevno i ljudi se nakon nekog vremena umore. Zbog toga je od izuzetne važnosti da vežba bude vešto vođena, sa osećajem i za ljude i njihove priče (da ih se ne prekida, već eventualno uputi diskretan znak da je isteklo predviđeno vreme), ali i za vreme i čitavu dinamiku radionice. U uvodu vežbe naglasiti koji vremenski ram je predviđen po osobi, a koliko se vremena ukupno ima na raspolaganju, te i napomenuti na koji (diskretan) način će voditeljica upozoravati na istek vremena.

The post Uvod i upoznavanje appeared first on CNA Priručnik.

Neki od ciljeva radionice su širenje svesti o postojećoj diskriminaciji na osnovu rodnog identiteta i međusobnoj povezanosti diskriminacije žena i muškaraca, preispitivanje društveno predodređenih uloga, prepoznavanje svoje odgovornosti u održanju predodređenih uloga, osnaživanje za delovanje ka promeni itd.

Igrica

Tramvaj

Tip vežbe: Igra uloga

Trajanje: 30–45 min.

Potreban materijal: Pet stolica

Opis vežbe

Postaviti pet stolica jednu pored druge (kao sedišta u prevozu), tako da cela grupa može dobro da ih vidi. Druga i četvrta stolica su rezervisane za žene, a ostale tri za muškarce. Zamoliti trojicu muškaraca, dobrovoljaca, da zamisle da su u javnom prevozu, tramvaju, i da sednu na stolice (prvu, treću i petu) i zauzmu tipične muške poze. Potom zamoliti dve žene da se pridruže sceni, da sednu i zauzmu tipično ženske poze.

Zamoliti posmatrače da budu tihi i da zapisuju svoja zapažanja ako imaju potrebu. Ostaviti scenu da dovoljno dugo traje da akterima postane nelagodno i da započnu interakciju, pustiti da se ona pomalo razvije (2-3 minuta).

Zamoliti jednog od tri dobrovoljca da sedne nazad u plenum, a zatražiti još jednu dobrovoljku iz grupe. Akteri dobijaju zadatak da uđu u uloge suprotnog pola. Zamoliti ih da sednu na odgovarajuće stolice, tako da prvo žene zauzmu tipične muške poze, a potom muškarci ženske. Pustiti da scena traje par minuta da se razvije interakcija. Posmatrače zamoliti da prokomentarišu šta primećuju, te da sadašnju sliku uporede sa onom prethodnom. Pitati učesnike scene kako im je bilo u ulozi/ulogama.

Diskriminacija nad ženama i diskriminacija nad muškarcima

Tip vežbe: Rad u malim grupama, predstavljanje u plenumu

Trajanje: 65–75 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Učesnici se podele na 4 grupe: 2 u kojoj su samo muškarci i 2 u kojoj su samo žene. Jedna muška i jedna ženska grupa (svaka za sebe) na velikom papiru ispisuju primere diskriminacije žena u društvu kojih mogu da se sete; a druga ženska i druga muška grupa primere diskriminacije muškaraca kojih mogu da se sete (oko 15 min). Potom sledi prezentacija rada sve četiri grupe uz pitanja pojašnjenja.

Predložena pitanja za razgovor:

Kako vam ovo izgleda? Kako obično reagujete u situacijama kad ste diskriminisani? Ili kad prisustvujete diskriminaciji nekog drugog?

Napomena

U ovom slučaju može da bude od značaja koja grupa će prva prezentovati svoj rad. Često se dešava da žene vrlo ozbiljno pristupe zadatku, dok se iz obe muške grupe čuje kikot, posebno kod onih čija tema je diskriminacija nad muškarcima. Stoga početak sa ženskom grupom koja je obrađivala diskriminaciju nad ženama može biti produktivno, u smislu davanja ozbiljnog tona temi. Sledi prezentacija na istu temu koju je radila muška grupa. Potom prezentacija muške grupe na temu diskriminacije nad muškarcima, pa ženska grupa na istu temu.

Šta možemo da učinimo?

Tip vežbe: Rad u malim grupama, predstavljanje u plenumu

Trajanje: 70 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Rad u 4 mešovite grupe od po oko 5 učesnika. Zadatak je da porazgovaraju na temu šta mogu da urade da bi diskriminacije nad ženama i muškarcima bilo što manje i da zapišu glavne stavke, koje će kasnije predstaviti drugima. Vreme za rad je oko 20 minuta. Potom  slede  prezentacije  svake  grupe  uz  pitanja pojašnjenja. Nakon prezentacija sledi razgovor u plenumu.

Razgovor u plenumu

Predložena pitanja za razgovor:

Čija je to odgovornost? Ko time treba da se bavi?

Kakve veze ova tema ima sa izgradnjom mira?

The post Uloga polova u društvu / rodna ravnopravnost appeared first on CNA Priručnik.

Ciljevi radionice mogu da budu: analiza mehanizama suočavanja s prošlošću koji se koriste u našim društvima; osveštavanje šta se u našim društvima poriče, a šta se vrednuje u vezi sa ratnom prošlošću; uspostavljanje konstruktivnog dijaloga među ljudima iz različitih zajednica i promišljanje o pristupima i aktivnostima koje bi dovele do konstruktivnije promene u društvima. Pažljivo pripremljena i vođena radionica na ovu temu, u grupi u kojoj postoji međusobno osnovno poverenje, neminovno vodi do buđenja empatije i solidarnosti preko granica i izgradnje poverenja među susedima iz različitih zajednica. Ljudi se osećaju osnaženo jer su uspeli da u atmosferi poštovanja razgovaraju o temama koje se inače plaše da otvore zbog straha od vređanja, nepoštovanja, bola, negiranja, odbacivanja, poniženja i bespomoćnosti. Iz te perspektive društvena promena izgleda mnogo bliže i dostupnije.

Ponekad čak dve ili tri radionice na treningu budu na temu suočavanja s prošlošću. Ovo su radionice na kojima se mnogo govori, razgovara i sluša, jer su vežbe uglavnom tako postavljene. Treba imati u vidu da je veoma zamorno pažljivo slušati dvadeset i nešto ljudi i učestvovati u razgovoru po čitav dan. Veoma je važna povremena promena dinamike, kako bi se održala pažnja i da se ljudi ne bi potpuno iscrpeli. Zato često u okviru radionice na ovu temu ili teme izgradnja mira i razumevanje i analiza sukoba organizujemo projekciju filma čiji sadržaj odgovara temama,* nakon čega se nastavljaju razgovori i slušanje drugih.

Primer radionice 2

Zidne novine: Šta mi nedostaje u pričama o ratu?

Trajanje: 10 min.

Pošten odnos prema prošlosti?

Tip vežbe: Rad u malim grupama, predstavljanje i razgovor u plenumu

Trajanje: 60–90 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Korak 1. Podela na manje grupe po nacionalnoj, etničkoj ili regionalnoj osnovi. Svaka grupa ima zadatak da napravi zidne novine na temu: „Šta je to što treba da se promeni u sredini gde je moj narod u većini, a što bi predstavljalo pošten odnos prema prošlosti i korak ka pomirenju?“ Vreme za rad je oko 20 minuta.

Korak 2. Slede prezentacije zidnih novina, uz eventualna pitanja pojašnjenja.

Korak 3. Nakon toga se sve zidne novine postave na pristupačna mesta. Zadatak svim učesnicima je da priđu zidnim novinama u čijoj izradi nisu učestvovali i da dopišu ono što misle da nedostaje: „Šta bi se još, po njihovom mišljenju, moralo uraditi u tim sredinama?“ Dopisuju na istom papiru, ali drugom bojom. Vreme za rad je oko 20 minuta.

Korak 4. Sledi čitanje dopunjenog, pa razgovor u plenumu o ključnim pitanjima koja su se otvorila.

Razgovor u plenumu

Predložena pitanja za razgovor:

Kako vam je bilo da pišete sebi, a kako drugima? Kako se osećate sa svim ovim što su vam drugi dopisali, kako doživljavate to? Koliko u stvarnosti imate prilike da razgovarate o ovome i kakav je odnos prema toj „dopuni“, zadacima koji ljudi van naše grupe stavljaju pred nas?

Napomena

Imati u vidu da nekim ljudima može biti neugodno da dopisuju na zidnim novinama koje su drugi napravili, pa je potrebno ohrabriti ih i pojasniti koja je korist od ove vežbe, odnosno koliko fidbek od drugih može da bude od pomoći.

Druga verzija vežbe

U koraku 3, umesto da svi učesnici dorađuju sve ostale zidne novine, mogu se formirati manje grupe čiji bi zadatak bio da dorade određene zidne novine. Te manje grupe trebalo bi da se sastoje od učesnika koji nisu učestvovali u izradi inicijalnih zidnih novina. Time se ljudi ne bi kretali po prostoriji i prilazili redom svim zidnim novinama, već bi bili na jednom mestu, fokusirajući se na doradu samo jednih zidnih novina.

Žao mi je…

Tip vežbe: Vruće stolice

Trajanje: 90 min.

Potreban materijal: Stolice

Opis vežbe

Metoda vruće stolice detaljno je opisana na datom linku. Osoba koja sedi na vrućoj stolici  u  sredini  ima  zadatak  da  ispriča  svoju  priču na temu „Žao mi je…“, a koja ima veze sa proteklim ratovima i trenutnim stanjem u društvu po pitanju suočavanja s prošlošću.

The post Suočavanje s prošlošću 2 appeared first on CNA Priručnik.

Ciljevi radionice mogu da budu: analiza mehanizama suočavanja s prošlošću koji se koriste u našim društvima; osveštavanje šta se u našim društvima poriče, a šta se vrednuje u vezi sa ratnom prošlošću; uspostavljanje konstruktivnog dijaloga među ljudima iz različitih zajednica i promišljanje o pristupima i aktivnostima koje bi dovele do konstruktivnije promene u društvima. Pažljivo pripremljena i vođena radionica na ovu temu, u grupi u kojoj postoji međusobno osnovno poverenje, neminovno vodi do buđenja empatije i solidarnosti preko granica i izgradnje poverenja među susedima iz različitih zajednica. Ljudi se osećaju osnaženo jer su uspeli da u atmosferi poštovanja razgovaraju o temama koje se inače plaše da otvore zbog straha od vređanja, nepoštovanja, bola, negiranja, odbacivanja, poniženja i bespomoćnosti. Iz te perspektive društvena promena izgleda mnogo bliže i dostupnije.

Ponekad čak dve ili tri radionice na treningu budu na temu suočavanja s prošlošću. Ovo su radionice na kojima se mnogo govori, razgovara i sluša, jer su vežbe uglavnom tako postavljene. Treba imati u vidu da je veoma zamorno pažljivo slušati dvadeset i nešto ljudi i učestvovati u razgovoru po čitav dan. Veoma je važna povremena promena dinamike, kako bi se održala pažnja i da se ljudi ne bi potpuno iscrpeli. Zato često u okviru radionice na ovu temu ili teme izgradnja mira i razumevanje i analiza sukoba organizujemo projekciju filma čiji sadržaj odgovara temama,* nakon čega se nastavljaju razgovori i slušanje drugih.

Primer radionice

Zidne novine: Kada čujem „suočavanje s prošlošću“, pomislim na…

Trajanje: 10 min

Šareni barometar na temu suočavanje s prošlošću

Tip vežbe: Šareni barometar

Trajanje: 45–60 min.

Potreban materijal: Papir u boji, unapred pripremljeni papiri sa izjavama

Opis vežbe

Unapred je pripremljeno nekoliko setova papira sa po jednom izjavom/rečenicom. Po mogućstvu, papiri su različitih boja. Kada se prvi set postavi na pod, učesnici se odlučuju kom od ponuđenih papira će prići. Pozove se nekoliko učesnika da prokomentariše zašto stoje baš na toj izjavi. Govore prvo oni koji stoje na jednoj izjavi, potom se prelazi na sledeću. Kada se prokomentariše poslednja izjava u setu,  postavlja se sledeći set.

Setovi izjava:

1. „Živeo/la sam u ratu“; „Rat me je samo okrznuo“; „Rat nije direktno uticao na moj život“; „Rat sam gledala na TV-u“.
2. „Suočavanje s prošlošću je prioritetni zadatak naših društava“; „Suočavanje s prošlošću je nešto što ne razumem“; „Suočavanje s prošlošću je važno, ali ima mnogo bitnijih stvari“; „Suočavanje s prošlošću je koncept nametnut sa Zapada“; „Ostali“.
3. „Suočavanje s prošlošću je posao nevladinih organizacija“; „Suočavanje s prošlošću je posao države“; „Suočavanje s prošlošću nije moj posao“; „Suočavanje s prošlošću je posao žrtava“.
4. „Najvažnije  je  osuditi  zločince“;  „Najvažnije  je  ustanoviti  istinu“;  „Najvažnije  je  pružiti žrtvama zadovoljenje“; „Najvažnije je da smo živi i zdravi“; „Najvažnije je da moja strana prizna da je činila zločine“.
5. „Moje društvo je daleko odmaklo u procesu suočavanja s prošlošću“; „Moje društvo nije ni započelo taj proces“; „Moje društvo je napravilo male korake“; „Moje društvo se svakodnevno suočava s prošlošću“.

Napomena

Ova vežba je korisna za početak rada na temi, jer na relativno brz i jednostavan način dolazi do razmene kojom se stvara bolja slika o različitim iskustvima koja postoje u grupi, zatim daje informaciju koliko smo već zauzeli neke pozicije u odnosu na temu i koje su to pozicije. Takva vrsta razmene doprinosi boljem međusobnom razumevanju, što je od suštinske važnosti za konstruktivan pristup zahtevnijim pitanjima iz ovog polja. Ukoliko nije već ostvaren solidan nivo razmene u grupi (odnosno ukoliko se vežba radi već prvog ili drugog dana susreta), treba imati u vidu da ovo može biti zahtevna vežba nekim osobama iz razloga što zahteva jasno pozicioniranje u odnosu na ipak teške teme.

Heroji

Tip vežbe: Rad u malim grupama, razgovor u plenumu

Trajanje: 45–60 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Učesnici se podele u male grupe, na osnovu nacionalne pripadnosti: Albanci/ke, Srbi/kinje, Hrvati/ ce, Bošnjaci/kinje, Makedonci/ke… Svaka grupa treba da pobroji i zapiše nacionalne heroje svojih zajednica (bez obzira na to da li ih oni lično doživljavaju kao heroje). Nakon završetka rada u malim grupama svaka grupa pročita „svoje“ heroje. Ne dozvoliti diskusiju dok sve grupe ne predstave liste heroja, samo eventualna pojašnjenja u vezi sa nedovoljno poznatim imenima. Sledi razgovor u plenumu.

Razgovor u plenumu

Predložena pitanja za razgovor:

• Kako komentarišete svoju listu, a kako liste ostalih grupa?
• Kako se osećate sa navedenim imenima, koliko su to i vaši lični „heroji“?
• Postoji li neki obrazac po kome ljudi postaju nacionalni heroji na našim prostorima?
• U kakvoj su ovi heroji vezi sa načinom na koji se naša društva odnose prema prošlosti?
• Zašto je tako malo žena na tim listama?

Napomena

Ovom vežbom dobijamo sliku šta se u našim društvima vrednuje. Vežba se može koristiti i za temu Nacionalni identitet.

Druga verzija vežbe

1. Lični heroji. Svako za sebe razmisli i zapiše ko su mu/joj bili heroji u detinjstvu, a koji su sada.
2. Odlazak u manje grupe (koje se sastoje od ljudi iz različitih krajeva). Razmena o herojima koje smo zapisali.
3. Mala grupa na velikom papiru (zidnim novinama) ispiše listu onih koji važe za heroje u našim društvima.
4. Diskusija u plenumu, utisci, komentari.

Šta naša društva poriču?

Tip vežbe: Rad u malim grupama, razgovor u plenumu

Trajanje: 60 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Učesnici se podele u grupe na osnovu nacionalne pripadnosti. Imaju zadatak da porazgovaraju i pripreme prezentaciju na temu Šta naše društvo poriče (u vezi sa suočavanjem s prošlošću)? Prezentacije potkrepiti konkretnim  primerima.  Rad  u  grupama  traje  oko 25 minuta. Potom grupa po grupa predstavlja svoje zaključke, uz eventualna pitanja pojašnjenja.

Napomena

Kratak teorijski input o poricanju može da bude koristan pre ove vežbe, kako bi se učesnici podstakli da razmišljaju i o onim manje očiglednim poricanjima. Na primer, Cohenove vrste poricanja u odnosu na to šta se poriče.*

The post Suočavanje s prošlošću appeared first on CNA Priručnik.

Igrica

Planeta

Tip vežbe:
Igra uloga
Trajanje:
90–100 min.
Potreban materijal:
Papir, olovke

Opis vežbe
Proveriti da li svi imaju papir i olovku, pa polako i jasno pročitati priču o kontekstu u kom se učesnici nalaze, i to bar dva puta.
Priča:
„Otkrivena je nova planeta, koja ima odlične
uslove za život. Trebalo bi je naseliti. Vi ste članice i članovi komisije čiji je zadatak da naseli planetu.
Trebalo bi da odredite 3 osobine i 3 veštine koje bi trebalo da imaju ljudi koji će naseliti planetu. Imate
5 minuta da razmislite i zapišete te osobine i veštine.“
Proces:
Korak 1 – Svako za sebe odredi 3 veštine i 3 osobine: 5 min.
Korak 2 – Učesnici idu u parove i tročlane grupe u kojima se razmene i odrede 3 veštine i 3 osobine za ljude koji će naseliti planetu: 7 min.
Korak 3 – Spajanjem prethodnih parova i tročlanih grupa formirati grupe od 4 i/ili 5 osoba. Zadatak je da odrede listu od tri osobine i tri veštine: 12 min.
Korak 4 – Spajanjem grupa od 4–5 osoba, formirati dve velike grupe (od 9 i/ili 10 članova): 15 min.
Korak 5 – Okupiti celu grupu. Zadatak je da odrede listu od tri osobine i tri veštine: 20 min.

Evaluacija

Predložena pitanja za evaluaciju vežbe:

Da li ste došli do rezultata? Šta je rezultat?
Kako vam je bilo? Šta se dogodilo? Koliko ste zadovoljni rezultatom?
Koliko ste zadovoljni procesom? Da li je odluka doneta konsenzusom? Da li je bilo lakše doneti
odluku u parovima, u nekom od sledećih koraka ili u plenumu? Kako i zašto?
Šta je bilo teško?

Napomena
Ova vežba najčešće izazove jake emocije usled sukoba prilikom odlučivanja, pa učesnici imaju potrebu i kad počne evaluacija da nastave diskusiju ko je više u pravu i da li je bolje odlučiti se za ove ili one veštine i/ili osobine. Različiti su scenariji koji mogu da se odigraju u ovoj vežbi: grupa može da stigne da se dogovori o samo par tačaka; mogu da ne uspeju uopšte da se dogovore; može da dođe do glasanja, kako bi se što pre došlo do rezultata; može da se dogodi da nekoliko ljudi preuzme proces i između sebe se dogovore o rezultatu, dok drugi posmatraju – neki osete olakšanje, jer je briga prešla na drugoga, a neki su frustrirani jer ne mogu da dođu do reči; može da se dogodi da je proces toliko haotičan, da su jedni ubeđeni da su se dogovorili jedno, a drugi drugo. Zato je zgodno odmah posle završetka zadatka pitati da li su došli do rezultata i koji je rezultat.
Važno je na početku evaluacije napraviti prostor da ljudi kažu kako se osećaju nakon vežbe i da imenuju frustracije ako žele. Može biti potrebna veštija moderacija, kako bi se izbeglo da ljudi prepričavaju svaki korak i šta je ko rekao.
Ovo je odlična vežba za analizu timskog rada, komunikacije u timu i donošenja odluka.

Refleksija i analiza timskog rada

Tip vežbe:
Rad u malim grupama
Trajanje:
50 min.
Potreban materijal:
Veliki papiri, markeri

Opis vežbe
Korak 1 – Svako za sebe kratko razmisli o sledećem:
Koliko sam zadovoljna time kako sam se ponašala u timskom radu?
Koliko sam zadovoljna ponašanjem drugih?

Korak 2 – Odlazak u manje grupe od po četvoro i razgovor o navedenim pitanjima (15–20 min).

Korak 3 – Potom male grupe dobijaju zadatak da sastave zidne novine na teme:
Zašto timski rad? Koja je korist od timskog rada?
Zašto uloga lidera? Kada je neophodno imati lidera?
Napravi se „izložba“ ovih zidnih novina, svi prilaze i sami čitaju.

Korak 4 – Kratka diskusija u plenumu.

Napomena
Radionica na temu timskog rada uglavnom je uzavrela od emocija, pa je višestruko korisno na
kraju odvojiti vreme za rad u malim grupama i refleksiju doživljenog, kako bi ljudi imali priliku da u
sigurnijem prostoru racionalizuju šta su dobili od tog dana.

Zidne novine: Kada smo zadovoljni timskim radom?

Trajanje:
10 min.

The post Saradnja i timski rad 2 appeared first on CNA Priručnik.

Ciljevi radionica na ovu temu su uglavnom isprobavanje donošenja odluka konsenzusom, analiza i vežbanje komunikacije, bolje razumevanje šta je timski rad i šta nosi sa sobom, mapiranje elemenata kvalitetnog timskog rada, preispitivanje sopstvenog ponašanja u radu u timu, stvaranje prostora za primanje i davanje feedbacka, ali i bolje međusobno upoznavanje i izgradnja grupe.

Primer radionice (prvi deo)

Dobro jutro

Igrica

Brainstorming: Šta je timski rad?

Trajanje:

10 min.

Slagalica*

Opis vežbe

Učesnici su podeljeni u grupe od po 5 članova (preostali mogu biti posmatrači). Svi se nalaze u istoj prostoriji,  ali  članovi  svake  grupe  sede  zajedno  u krugu, najbolje je ako mogu da sednu na pod. Za svaku grupu je pripremljen set koji se sastoji od 5 koverata, označenih brojevima od 1 do 5. Koverte sadrže delove od kojih se mogu napraviti kvadrati. Svaki član grupe dobija po koverat. Upute nalažu da otvore koverat tek na dat znak.

Tip vežbe:

Interaktivna, iskustvena vežba

Trajanje:

30–40 min.

Potreban materijal:

3–4 seta koverata u kojima se nalaze delovi slagalice:

Polako pročitati navedene instrukcije, bar dva puta, tako da ih svi čuju.

Instrukcije:

„Svaka osoba ima koverat koji sadrži delove za formiranje kvadrata. Na dat znak, zadatak grupe je da formira 5 kvadrata iste veličine. Zadatak je gotov kada svi članovi grupe imaju pravilan kvadrat ispred sebe.“

Proveriti da li su svi razumeli šta je zadatak. Potom pročitati dole navedena pravila. Najbolje je da pravila budu ispisana krupnim slovima i da stoje na vidnom mestu.

Pravila:

„Tokom vežbe ne sme da se govori ili komunicira na bilo koji drugi način. Ne smeju da se uzimaju delovi od drugih članova grupe. Delovi se mogu dodati samo osobi sa vaše desne strane ili staviti na sredinu. Delovi koji su na sredini mogu da se uzimaju.“

Nakon što sve grupe završe zadatak, sledi evaluacija vežbe.

Evaluacija vežbe

Predložena pitanja za evaluaciju vežbe: Kako vam je bilo?

Da li ste se pridržavali pravila? Šta ste radili?

Neki od vas su imali samo jedan deo slagalice. Da li je iko to primetio? Kako su se oni osećali?

Kako vam je bilo i šta ste radili kada je neko zadržavao neki deo, a nije video rešenje?

Kako ste se osećali ako biste formirali kvadrat i onda shvatili da morate da ga rasformirate da biste dali neki svoj deo?

Šta su posmatrači primetili?

Kako je bilo sarađivati bez verbalne komunikacije?

* Izvor: Karl Heinz Bittl-Drempetic. Gewaltfrei Handeln: Ein Handbuch für die Trainingsarbeit (Nürnberg: City Verlag, 1996), str. 329–331.

Materijal za vežbu Slagalica

Za jedan set koverata potrebno je 5 papira u obliku kvadrata iste veličine (može se A4 papir skratiti tako da se dobiju kvadrati veličine 21 x 21 cm). Svaki kvadrat iseći na delove kako je prikazano na sledećoj slici da bi dobili delove slagalice. Delovi slagalice su imenovani slovima abecede.

Potom u zasebne koverte spakovati delove po uputstvu.

U kovertu 1 spakovati po jedan deo slagalice imenovan sa A, C, H i I;

Koverta 2 – A, A, A i E;

Koverta 3 – J;

Koverta 4 – D i F;

Koverta 5 – B, C, F i G.

Isti proces ponoviti još 3 puta, kako bi dobili 4 seta koverata sa delovima slagalice. Preporučljivo je da svaki set bude napravljen    od papira različite boje. Tako ne može da dođe do mešanja delova slagalice među grupama, a i olakšava ponovno pakovanje delova kako bi se ponovo koristili.

Napomena

Postoji samo jedan način da se složi svih 5 kvadrata. Moguće je složiti kvadrat na način koji onemogućava da se slože preostala 4 kvadrata. Često se dešava da jedna osoba brzo uspe da ispred sebe složi kvadrat i zatim čeka ostale iz svoje grupe da završe, da bi tek nakon nekog vremena, i najčešće usled frustracije ostalih članova grupe,  shvatila  da  mora  da  rasformira  kvadrat  koji  je  sastavila, jer sadrži deo neophodan za sastavljanje nekog drugog kvadrata.

Zadatak jeste težak, ali nije pretežak. Ponekad je samo dovoljno vreme da članovi grupe shvate da moraju da sarađuju da bi izvršili zadatak. Do sada nismo imali situaciju da neka grupa nije mogla da složi svoje kvadrate. U vežbi se mogu javiti frustracije, nestrpljenje, neobraćanje pažnje na druge, takmičenje unutar grupe, a posebno takmičenje između grupa (koja će prva završiti zadatak), kao i masovno kršenje zapisanih pravila vežbe, što daje vrlo koristan materijal za analizu timskog rada i saradnje. Kada dođe do kritike ponašanja u saradnji, treba obratiti pažnju da iznesene kritike ne budu u osuđujućoj formi koja vrednuje ličnost onoga koji je kritikovan, te podsetiti učesnike da cilj nije da se takmiče, već da uče o saradnji. Ova vrsta intervencije je važna da ne bi došlo do povlačenja usled kritike i doživljaja da se „greške kažnjavaju“, posebno zato što su samokritika i kritika preko potrebni za dublji rad na treningu i od početka treba stvarati prostor da se uvežbava kultura kritike.         

Glasanje o krivici

Tip vežbe: Igra uloga

Trajanje:

60–90 min.

Potreban materijal:

2 tabele posledica glasanja (vidi prilog), hrpa malih jednakih papira za glasanje, 2 velika papira sa tabelama za evidenciju glasanja

Opis vežbe

Učesnici su podeljeni u dve grupe od po 7 ljudi, kasnije odvojene prostorno. Po dve ili tri osobe su posmatrači u svakoj grupi (u zavisnosti koliko ima učesnika ukupno). Polako i jasno im se pročita priča o kontekstu u kom se nalaze i to bar dva puta.

Priča:

„Vi ste dve konkurentske humanitarne organizacije, koje se bave humanitarnim radom sa decom. Obe vaše organizacije trenutno rade na više važnih projekata, planiranih za sledeće 2 godine (jedan od glavnih projekata je nabavka pomagala za decu s hendikepom). Iz obe organizacije je po jedan saradnik uhapšen zbog korišćenja povlastica koje imaju humanitarne organizacije u svoje lične svrhe (utaja carinskog poreza). Radi se o uvozu tehničke robe. Svi zaposleni/e (vi) ste znali za to, ali ste to tolerisali. Javni tužilac sumnja da su ova dva saradnika sarađivala u tim nelegalnim poslovima.

Vama se postavlja pitanje: Da li ste vi kao organizacija krivi?

Odluka se donosi prostom većinom i tajnim glasanjem u okviru vaše male grupe.“

Potom se ove dve grupe prostorno odvoje. Bitno je da budu u različitim prostorijama, kako ne bi imali priliku da čuju razgovor jedni drugih.

Svakoj grupi se pojasni da ishod glasanja o tome da li su kao organizacija krivi ima različite posledice i svakoj grupi se da primerak tabele koja to oslikava:

Mogući ishodi glasanja:

•  Ako obe organizacije priznaju krivicu, dobijaju kaznu od po 7 meseci zabrane rada organizacije.
• Ako obe organizacije ne priznaju krivicu dobijaju kaznu od po 2 meseca zabrane rada organizacije.
• Ako jedna organizacija prizna krivicu, a druga ne, ona koja je priznala dobija kaznu od 1 mesec, a ona koja nije, od 10 meseci zabrane rada organizacije.

Preuzmi Tabelu za evidenciju glasanja 

Plan glasanja:

1. krug: Svi dobiju po jedan mali papir na kom će upisati za šta glasaju („Da“ – krivi su, ili „Ne“ – nisu krivi). Svako glasa za sebe, bez dogovora unutar grupe. Voditeljica vežbe saopštava, na osnovu rezultata glasanja obe grupe, dodeljenu kaznu (svakoj grupi), kao i konkretan rezultat glasanja druge grupe. To upisuje u tabelu iscrtanu na velikom papiru.

Primer tabele za evidenciju glasanja:

Svaka grupa ima po jedan primerak te tabele.

2. krug: ponovo se glasa bez dogovaranja i ponovo objavljuju rezultati obema grupama. Tek tada svaka grupa ima 5 minuta za razgovor i zadatak da odredi pregovarača koji će ići na pregovore s drugom grupom. Nakon pregovora imaju kratko vreme (npr. 2 min.) da se opet dogovore unutar grupe i potom da glasaju. Voditeljica opet na osnovu rezultata glasanja obe grupe saopštava dodeljenu kaznu (svakoj grupi), kao i konkretan rezultat glasanja druge grupe. Ako se od ovog trenutka 3 puta zaredom glasa sa istim krajnjim rezultatom – istom „kaznom“, bez obzira na odnos glasova, vežba se završava.

Ukoliko se nakon petog kruga vežba ne završi, najaviti da će naredni krug biti poslednji. Pregovarači treba da imaju ponovo priliku da se sretnu, zatim kratko vreme za razmenu unutar grupâ i ponovno glasanje, kojim se završava izvođenje vežbe.

U toku izvođenja vežbe može da se dogodi da neko ne želi da glasa, čime se stvara prostor da dođe do nerešenog glasanja. Ako je rezultat glasanja na nivou jedne grupe nerešen, primenjuje se sledeće pravilo: rezultat će biti određen prethodnim glasanjem i to tako da je suprotan od njega (ako je rezultat prethodnog glasanja bio „Ne“, kao rezultat nerešenog glasanja se uzima „Da“ i obrnuto).

Evaluacija vežbe

Predložena pitanja za evaluaciju vežbe:

Kako ste glasali? Kako ste zadovoljni rezultatom? Kako ste zadovoljni procesom?

Šta su posmatrači zapazili?

Napomena

Izvedba ove vežbe može da bude komplikovana, zbog niza koraka iz kojih se sastoji. Preporučljivo je da je vodite tek nakon što ste imali iskustvo da u ovoj vežbi asistirate treneru koji vežbu dobro poznaje. Onima koji se ohrabre da je vode uglavnom postane nezaobilazna u tematizovanju timskog rada, saradnje, liderstva i komunikacije zbog materijala koji nudi. Učesnici dosta lako i neusiljeno uđu u zadate uloge, jer je kontekst dovoljno životan i nije nepoznat. Pošto se javljaju moralne dileme na različitim nivoima, skoro je nemoguće da proces prođe lako i da dogovori unutar grupa, a posebno s drugom grupom, idu glatko. I tu je materijal za analizu timskog rada i komunikacije u timu neizmerljiv. Međutim, često se moralne dileme zanemare, jer ispadne važnije nadmetanje s drugom grupom. Ova vežba nam za kratko vreme dâ sliku toga kako funkcioniše grupni pritisak, kako komuniciramo sa drugima kada imamo polarizovana mišljenja, kako lako zaboravimo na  neke ljude u timu, koliko idemo linijom manjeg otpora, a koliko se inatimo, kakve slike stvaramo o drugoj grupi, i tako dalje. Vežba može da izazove jake emotivne reakcije, pre svega frustracije, tako da je potrebno pažljivo i vešto voditi evaluaciju vežbe, kako bi ljudi izašli iz ovoga s osećajem da je vredelo nasekirati se, jer su dosta toga naučili. Vrlo je važno da nakon evaluacije ne ostane slika da je jedna grupa bila moralno nadmoćna nad drugom i da uvidi u prikazane slabosti ponude dovoljno prostora da se iznesene kritike čuju, razumeju i prihvate.

Sečenje papira

Tip vežbe:

Interaktivna, iskustvena vežba

Trajanje:

45 min.

Potreban materijal: Veliki papir i makaze

Opis vežbe

Pozvati dobrovoljce koji žele da učestvuju u vežbi, ukupno sedmoro. Imaju zadatak da prvo svako za sebe zamisli oblik od papira kakav bi želeo. Zatim dobijaju veliki komad papira, jedne makaze i sledeće uputstvo:

„Svako sebi treba da odseče komad papira veličine i oblika kakav je poželeo, a da pri tom ne ostane nijedan suvišan komad papira na kraju.“

Ostali iz grupe posmatraju proces. Komunikacija je dozvoljena. Vreme 20 min.

Evaluacija

Predložena pitanja za evaluaciju vežbe:

Kako ste zadovoljni rezultatom, oblikom od papira koji ste isekli? Jeste li isekli onaj oblik koji ste prvobitno zamislili?

Kako ste zadovoljni procesom? Da li je bilo različitih uloga u tom procesu i kakvih? Kako ste se dogovorili kako ćete obaviti zadatak? Na koji način je donesena odluka o tome ko će započeti, a ko završiti sečenje?

Šta su posmatrači primetili?

Kakve veze imaju elementi ove vežbe sa našom svakodnevicom?

Napomena

Broj dobrovoljaca za ovu vežbu može biti različit od 7 (npr. 5 ili 11). Bitno je da broj ne bude lako deljiv, da ne bi linijom manjeg otpora došlo do podele papira na jednake pravougaonike, što je često težnja pojedinaca u grupi kada čuju šta je zadatak.

Vežba možda zvuči krajnje jednostavno, međutim ona može da simulira različite faze u timskom radu: od dogovora o zajedničkom radu, odnosno o načinu kako će se grupa dogovarati i doći do odluke, preko samog procesa donošenja odluke kako će papir biti isečen, do sprovedbe te odluke. Najčešće se ta prva faza, koja može biti od suštinske važnosti za timski rad, potpuno preskoči i odmah se pređe na predloge kako se taj papir može podeliti ili se čak odmah pređe na sprovedbu bez prethodnog dogovora. Tako proces biva zanemaren, a fokus postane kakvo-takvo izvršenje zadatka, odnosno dobijanje nekakvog rezultata. Međutim, kao i u svakodnevnom životu, nezadovoljstvo rezultatom je u direktnoj vezi sa nezadovoljstvom procesom i time što nismo uticali na to kakav ćemo ishod dobiti. Za to možemo da krivimo druge koji su preuzeli proaktivniju ulogu, ali i sebe što se nismo potrudili da iskažemo svoje nezadovoljstvo na vreme i konstruktivno utičemo na zajednički proces.

Ukoliko je grupa već iscrpljena od interakcije i izazova (ako su prethodne vežbe bile burne), možda je bolje ovu vežbu ostaviti za neki drugi put. Šteta bi bilo „potrošiti“ je u situaciji niske energije i motivacije, kada su ljudi skloniji da funkcionišu po principu linije manjeg otpora, jer tada ne bi dobili za analizu onaj materijal koji vežba inače može da ponudi. U tom slučaju je bolje ponuditi ljudima da u manjim grupama reflektuju svoja zapažanja o timskom radu.

The post Saradnja i timski rad appeared first on CNA Priručnik.

Igrica

Život na ostrvu

Tip vežbe: Igra uloga

Trajanje: 70–90 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Učesnici se podele u male grupe (od 5 do 7 osoba). Kaže im se da se nalaze na pustom ostrvu, svaka mala grupa na zasebnom, i da nema načina da ga napuste. Radi organizovanja zajedničkog života treba da se dogovore i uspostave zajednički sistem pravila. Imaju 10 minuta vremena da se dogovore o svojim pravilima, koja se potom prezentuju pred svima.

U sledećem koraku pozvati iz svake grupe po jednu osobu da volontira. Volontere izvesti izvan prostorije i pojasniti im se da će se vratiti na „ostrva“, ali različita od onih na kojima su bili. Zadatak im je da se na ostrvu ponašaju u potpunom neskladu sa pravilima življenja tog ostrva oko kojih se grupa dogovorila, te da pokušaju da promene pravila ili da ih bojkotuju.

Nakon 10 minuta boravka volontera na novim ostrvima vežba se završava i sledi evaluacija.

Evaluacija

Predložena pitanja za evaluaciju vežbe:

Svaku grupu pitati: Šta se dogodilo? Potom reći kakvo uputstvo su dobili novi ostrvljani.

Kako su se oni koji su došli osećali u svojoj ulozi kršitelja pravila, a kako oni koji su bili tu, kada je došlo do nepoštovanja njihovog sistema?

Ko je bio u ulozi žrtve, a ko u ulozi nasilnika? Kakve veze ovo ima sa stvarnim životom?

Napomena

Ako u grupi ima ljudi koji vežbu znaju od ranije, može ih se pozvati da budu posmatrači, pa da doprinesu svojim dragocenim uvidima u evaluaciji.

Barometar na temu sukoba

Trajanje: 30 min.

Opis vežbe

Metoda barometar

Predložene izjave za barometar:

• Svaki sukob je loš.
• Sukob je isto što i nasilje.
• U sukobu treba pokazivati osećanja. I žrtva ima odgovornost za sukob.
• Odgovoran/na sam za sukobe u mom društvu.
• Ako su interesi suprotstavljeni sukob se ne može rešiti. Moć određuje rešenje sukoba.

Zidne novine: Sukob nastaje zbog…

Trajanje: 5–10 min.

Zidne novine: Vrste ponašanja u sukobu

Trajanje: 5–10 min.

Predstavljanje modela ponašanja u sukobu

Tip vežbe: Kratka prezentacija

Trajanje: 10–15 min.

Razgovor u manjim grupama na temu ponašanja u sukobu

Tip vežbe: Rad u malim grupama

Trajanje: 25–30 min.

Opis vežbe

Podela na manje grupe, npr. četvoročlane. Teme za razgovor:

–     Šta mi najteže pada u sukobu?

–     Koje dileme imam?

–     U kojim situacijama ne znam kako da se postavim?

–     Šta mi pomaže?

Druge verzije vežbe

Teme za razgovor:

–     Ponašanje u komunikaciji sa drugima (unutar grupe, tokom treninga) koje mi je prijalo.

–     Ponašanje koje sam doživeo/la kao ono koje stvara plodno tlo za sukob.

–     Ponašanje koje ne doprinosi rešavanju sukoba.

Ili:

Svako se priseti jednog svog sukoba, koji je transformisan ili još uvek traje, pa zapiše:

–     opis sukoba,

–     svoja ponašanja u tom sukobu,

–     svoje osećaje u tom sukobu.

Sledi razmena u malim grupama, bez povratne informacije u plenumu.

Napomena

Ova druga verzija vežbe je od posebne koristi ukoliko su se u grupi razvili neki animoziteti ili tihi sukobi, kao prostor za refleksiju i poticaj za komunikaciju o poteškoćama.

The post Razumevanje i analiza sukoba appeared first on CNA Priručnik.

Igrica

Asocijacije

Tip vežbe: Samostalan rad, razgovor u plenumu

Trajanje: 35–45 min.

Potreban materijal: Samolepljivi papiri (post-it), veliki papiri, olovke

Opis vežbe

Za ovu vežbu se unapred pripremi desetak pojmova, koji su zapravo različite društvene grupe. Na primer: vernici, vojnici, feministkinje, fundamentalisti, političarke, homoseksualci, ateisti, Amerikanci, Nemci, NVO.

Svi učesnici dobiju po petnaestak samolepljivih papira. Kaže im se da će voditelj zadati pojam, a njihov zadatak je da na jednom papiru napišu prvo što im padne na pamet u vezi sa tim pojmom. Vreme za to je kratko, oko 15-20 sekundi. Kada vreme istekne, trenerski tim pokupi ispisane papire i sve ih zalepe na jedan veliki papir naslovljen pojmom koji je zadat. Zatim voditelj zadaje novi pojam, a učesnici pišu na novom papiru.

Kada se vežba završi i svi papiri se zalepe na odgovarajuće podloge naslovljene pojmovima, one se izlože u prostoriji tako bi svi mogli da priđu i pročitaju šta je sve zapisano.

Razgovor u plenumu

Predložena pitanja:

Koliko ste sami sebe cenzurisali? Koliko ste iznenađeni time šta ste napisali? Odakle potiču ove asocijacije? Koliko ove asocijacije imaju veze sa predrasudama?

Napomena

Korisno je da jedan deo zadatih pojmova budu društvene grupe kojima neki od učesnica i učesnika pripadaju. Može da se dogodi da neki učesnici budu povređeni nečim što su pročitali, a da se oni koji su to napisali osećaju krivim ili da se ponašaju defanzivno. Ako u razgovoru ljudi sami do toga ne dođu, važno je napomenuti da je instrukcija bila ne da ljudi pišu svoje mišljenje, već prvo što im padne na pamet. Svi ti zapisi govore o slikama i predrasudama koje su prisutne u našem okruženju i kojima smo neretko bombardovani. Mi možemo da poričemo da predrasude postoje i da se cenzurišemo, ali time verovatno nećemo ništa promeniti. A možemo i otvoreno da razgovaramo o njima s drugim ljudima i da zajedno tražimo načine kako da to menjamo.

Predrasude o etničkim/nacionalnim grupama

Tip vežbe: Rad u malim grupama, predstavljanje i razgovor u plenumu

Trajanje: 90 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Prvi korak (predrasude o svojoj grupi): Učesnici se podele u grupe po etničkoj pripadnosti. Svaka grupa dobije zadatak da na zidne novine ispiše ono što su čuli u svojoj sredini o svojoj etničkoj grupi (preciznije: to ne mora da bude ono što sami misle na tu temu), odnosno da odgovore na pitanje: Kakvi su Srbi/kinje, Hrvati/ce, Bošnjaci/kinje, Albanci/ke, Makedonci/ke, Crnogorci/ ke, itd?

Drugi korak (predrasude o drugim grupama): Učesnici se odlučuju za jednu od etničkih grupa kojoj ne pripadaju (ponuđene etničke grupe su od onih kojima pripada bar jedna osoba iz grupe učesnika). Bitno je da u svakoj grupi bude otprilike podjednak broj učesnika. Zadatak je da na zidnim novinama ispišu šta su sve čuli kakva je ta etnička grupa.

Slede prezentacije zidnih novina iz prvog koraka, onda iz drugog koraka, pa razgovor u plenumu.

Razgovor u plenumu

Predložena pitanja:

Kako vam se ovo čini, kako se osećate kad vidite sve ovo? Koliko se u svakodnevnici srećete sa ovim predrasudama? Šta raditi s njima?

Napomena

Veoma je važno vežbu pažljivo uvesti i dati vrlo precizne upute. Zadatak je da se napiše ono što znamo da postoji, a ne ono što je lično mišljenje. Često u grupama ima ljudi koji ne žele da se određuju etnički, pa time ne žele ni da učestvuju u vežbi koja ih stavlja u takvu situaciju. Između ostalog, i zato je važno da se razjasni iz kog razloga se ova vežba radi. U našim kontekstima često nas niko ni ne pita u koju etničku (ili drugu) grupu spadamo, jednostavno nas svrstaju, hteli mi to ili ne, osećali se tako ili ne. Onima koji ne žele da se određuju etnički, može se ponuditi da idu u onu grupu u koju ih najčešće svrstavaju. Moguće je da će iz protesta poneko odlučiti da formira novu grupu i nazove je „vanzemaljci“ ili „kosmopoliti“ i to, naravno, treba dozvoliti, iako skreće sa date teme.

Ponekad može biti i samocenzure, jer „nije lepo tako nešto napisati o nekome“. Trebalo bi razjasniti da je namera da se mapiraju postojeće predrasude (koje ne moraju neophodno biti naše, već one koje smo u svojoj okolini čuli), pa potom razmišljati kako se nositi s njima. Jedan od pristupa jeste poricanje da one postoje, ali teško da ćemo im poricanjem stati na put. Treba imati u vidu da ova vežba često teško padne ljudima, jer su prvi put u situaciji da pred onim „drugima“ kažu koje predrasude prema njima postoje. No, ako se ova vežba pažljivo vodi, efekat može biti upravo izgradnja međusobnog poverenja.

Barometar na temu predrasuda

Trajanje: 30 min.

Opis vežbe

Metoda barometar 

Predložene izjave za barometar:

•  Ja imam predrasude.
• Imam pravo na svoje predrasude.
• Predrasude vode ka diskriminaciji.

Brainstorming: Odakle potiču predrasude?

Trajanje: 10–15 min.

The post Predrasude i diskriminacija appeared first on CNA Priručnik.

Primer radionice

Igrica

Zašto pomirenje?

Tip vežbe: Zidne novine, igra uloga

Trajanje: 20–25 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Učesnici treba da zamisle da su u situaciji da nekome objasne šta će nam pomirenje i da nađu dovoljno argumenata. Jedna osoba iz trenerskog tima zauzima skeptičan stav prema pomirenju i traži da joj se svaki argument objasni dok joj ne bude sasvim jasan i prihvatljiv. Ti argumenti se zapisuju na zidne novine/ tablu.

Moj doprinos pomirenju

Tip vežbe: Samostalan rad, predstavljanje u plenumu

Trajanje: 45–50 min.

Opis vežbe

Zadatak je da svi ispričaju drugima šta vide kao vlastiti doprinos pomirenju, redom, ukrug. Pre nego što priča započne, dati ljudima malo vremena da razmisle o tome šta će ispričati.

Napomena

Vežba se može raditi i na temu „Izgradnja mira“. U tom slučaju svi pričaju o svom doprinosu izgradnji mira.

Barometar na temu pomirenja

Trajanje: 40 min.

Opis vežbe

Metoda barometar

Predložene izjave za barometar:

• Izgradnja nacije je deo procesa pomirenja.
• Priznanje da je nepravda počinjena i izvinjenje su preduslovi za pomirenje. ͳ  Procesuiranje ratnih zločina je preduslov za pomirenje.
• Istina je preduslov za pomirenje.
• Dijalog sa neprijateljem je preduslov za pomirenje.
• Na pomirenju treba da rade ljudi koji su nepristrasni. ͳ   Nema pomirenja bez pravde za sve žrtve.
• Svako ima pravo da odbije pomirenje.

Ja i pomirenje

Tip vežbe: Samostalan rad

Trajanje: 30 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

Opis vežbe

Na podu se nalazi nekoliko velikih papira, a na svakom stoji jedno od sledećih pitanja:

• Šta mi je najveći izazov u pomirenju?
• Sa kim i sa čim ja treba da se pomirim/izgradim odnos?
• Ko i sa kim treba da se pomiri?
• Šta i kome mogu/želim/treba da oprostim?
• Od koga želim i trebam oprost?

Svi prilaze i istovremeno pišu svoje odgovore ili čitaju napisano. Nakon toga dati malo vremena ljudima da pogledaju šta se sve našlo na papirima.

Napomena

Vežba je posebno korisna onda kada je potrebno da se vratimo sebi i svojoj ulozi u društvu, a posebno ako u grupi postoji izuzetna spremnost da se diskutuje o društveno-političkim procesima, ali ne i da se reflektuje o sopstvenoj ulozi u njima i odgovornosti. Naravno, o ovim pitanjima možemo razgovarati u plenumu ili manjim grupama, no nekad je korisnije zatvoriti prostor za diskusiju, a otvoriti prostor da malo razmišljamo sami sa sobom i zapitamo se.

Stiglo pomirenje!

Tip vežbe: Samostalan rad, predstavljanje u plenumu

Trajanje: 30 min.

Potreban materijal: Raznobojni samolepljivi papiri, olovke, veliki papiri

Opis vežbe

Svi dobiju po nekoliko raznobojnih samolepljivih papira (neka dodatna količina papira bude dostupna, ako zatreba). Zadatak je da se mašta, da svako zamisli da je stiglo to pomirenje i da razmisli šta sad postaje moguće, što ranije nije bilo, i da to zapiše na papir. Jedan primer na jednom papiru. Ostaviti 2–3 minuta za razmišljanje i pisanje. Potom svako treba da pročita šta je napisao i da zalepi papir na zidne novine, tako da se sve ove novootvorene mogućnosti nađu na jednom mestu.

Napomena

Može da bude korisno da proces predstavljanja započne neko iz trenerskog tima sa par kreativnih primera, kako bi uticao na tempo i otvorio prostor za maštanje. Pošto neminovno dolazi do međusobnog inspirisanja, dozvoliti da se ljudi uzimaju još papira, dopisuju i ponovo se javljaju da pročitaju šta su zapisali.

The post Pomirenje appeared first on CNA Priručnik.

5 minuta tišine

Tip vežbe: Iskustvena vežba, rad u plenumu

Trajanje: 10–15 min.

Opis vežbe

Svi sede u krugu, u tišini. Zadatak je da osluškuju zvuke u prostoriji i van nje. Nakon 5 minuta učesnici nabrajaju koje su sve zvuke čuli.

Šta vidite na crtežu?

Tip vežbe: Rad u plenumu

Trajanje: 5 min.

Potreban materijal: Primerak crteža za svakog učesnika

Opis vežbe

Unapred pripremiti jedan ili više crteža koji sadrže različite slike. Podeliti po primerak crteža svakome od učesnika. Potom ih pitati šta vide.

Primer crteža za ovu vežbu pogodan za štampanje na A4 formatu možete preuzeti ovde.

Priča Crvenkapa

Tip vežbe:Rad u plenumu

Trajanje: 30 min.

Potreban materijal: Priča Crvenkapa iz vukovog ugla

Priča o Crvenkapici iz vukovog ugla

Živeo sam u šumi. To je bio moj dom o kojem sam se brinuo i stalno se trudio da ga održim čistim i urednim.

Jednog sunčanog dana, dok sam uklanjao ostatke hrane koje su ljudi ostavili za sobom, začuh korake. Pogledavši iza drveta, ugledao sam jednu devojčicu sa korpom kako ide putem. Odmah mi se učinila sumnjivom, zato što je bila tako čudno obučena, sva u crvenom, sa maramom na glavi, kao da je želela da je ne prepoznaju.

Iako znam da o ljudima ne treba suditi na osnovu njihovog izgleda, ona je bila u mojoj šumi i činilo mi se ispravnim da saznam malo više o njoj. Upitah je ko je ona, odakle dolazi i tako neke druge stvari. Prvo mi je bezobrazno odgovorila da ne razgovara sa strancima. Ja stranac? Ja, koji živim u ovoj šumi sa celom svojom porodicom, stranac!? Utom se ona malo umirila i ispričala mi priču o njenoj baki. Baka je bila bolesna te joj je ona nosila ručak. Zapravo mi se devojčica učinila iskrenom osobom i pomislih kako bi bilo dobro da se malo privede redu i nauči da nije lepo da se kroz tuđe kuće šunja tako sumnjivo obučena.

Pustih je da ide svojim putem, ali požurih prečicom do kuće njene bake. Kada sam sreo baku, objasnio sam joj celu situaciju, na šta se ona složila sa mnom da bi dobro bilo da joj unuka nauči da se malo obzirnije ophodi prema drugima. Dogovorili smo se da se ona sakrije ispod kreveta dok je ja ne pozovem.

Kada je devojčica stigla, pozvao sam je u spavaću sobu, gde ležah obučen u odeću njene bake. Zarumenjenih obraza, ušla je u sobu i smesta napravila jednu uvredljivu primedbu na račun mojih ušiju. I ranije mi se dešavalo da me neko uvredi, te sam pokušao da ne pridajem važnost tome i jednostavno prokomentarisah da mi moje velike uši služe da bih je bolje čuo. Ono što sam time hteo kazati je da mi je ona simpatična i da bi trebala malo da pripazi kako se izražava. Ali ona odmah potom napravi jednu šaljivu zamerku na račun mojih očiju. Vama je sigurno jasno da se moji osećaji za malu devojčicu naglo počeše menjati, te ona, od simpatične osobe, u mojim očima odjednom postade jedno vrlo neprijatno stvorenje. Međutim, kako bejah iskusan u uzdržavanju od besa, ja joj samo rekoh kako mi moje velike oči služe da je bolje vidim.

Njena sledeća uvreda je stvarno prevršila svaku meru. Ja i inače imam problema sa svojim velikim zubima i ta devojčica stvarno nije imala ništa pametnije da mi kaže no da me podseti na moje velike zube. Znam da nije trebalo tako impulsivno da reagujem, ali skočio sam sa kreveta i zarežao na nju kako će mi moji veliki zubi dobro poslužiti da je pojedem!

Moram odmah jasno da vam kažem da jedan vuk nikad ne bi pojeo jednu devojčicu. To svako zna. Ali na moje iznenađenje to blesavo devojče poče da trči kroz kuću i da vrišti. Potrčah za njom u pokušaju da je smirim. Skinuo sam i bakinu odeću sa sebe. No, odjednom se začu lupa i na vratima se pojavi šumar, čovek od dva metra visine, sa sekirom u rukama. Ugledavši ga, shvatih da se nalazim u velikoj nevolji. Brzo sam iskočio kroz prozor i pobegao.

Bilo bi lepo kada bi tu bio kraj priči, ali baka nikada nikome nije ispričala moju stranu priče. Uskoro se raširi glas da sam ja jedno užasno stvorenje kojem se ne može verovati. Ne znam šta se kasnije zbilo sa devojčicom, ali mogu vam reći da sam ja do kraja svog života ostao nesretan.

Evaluacija

Predložena pitanja za evaluaciju vežbe:

Šta mislite o ovoj priči? Šta vam ona govori?

Napomena

Pre čitanja priče proveriti da li učesnici znaju originalnu verziju priče Crvenkapa, jer ako većina ne zna, priča neće imati željeni efekat.

Crtanje po uputstvima

Tip vežbe:Samostalan rad, predstavljanje u plenumu

Trajanje:15 min.

Potreban materijal: Papiri i olovke

Opis vežbe

Svi dobiju papir i olovku. Voditelj daje instrukcije za crtanje geometrijskih oblika od kojih se sastoji konkretan crtež. Na primer, kuća. Učesnicima ne pominje kuću, već daje sledeće instrukcije:

„(1) Nacrtajte jedan veći kvadrat na sredini papira, (2) zatim dva manja kvadrata unutar većeg, (3) zatim pravougaonik na dnu većeg kvadrata, (4) i trougao na vrhu.“

Na kraju se priredi mala izložba da se uporedi nacrtano.

Crtanje po leđima

Tip vežbe: Iskustvena vežba, rad u plenumu

Trajanje: 20 min.

Potreban materijal: Papiri i olovke

Opis vežbe

Svi stoje u krugu, okrenuti tako da gledaju jedni drugima  u  potiljak.  Jedna  osoba  počinje  nacrtavši nešto jednostavno onome ispred sebe na leđima (sami izaberu šta će nacrtati i ne govore nikome), zatim ta osoba crta osobi ispred sebe onaj crtež koji je primio itd. Kada se obiđe pun krug i crtež se „vrati“ osobi koja je započela crtanje, svako na papiru olovkom nacrta ono što je nacrtao na leđima svog suseda. Tada svako stavi svoj crtež ispred sebe i napravi se mala izložba.

Pričam ti sliku

Tip vežbe: Iskustvena vežba, rad u plenumu

Trajanje: 20–35 min.

Potreban materijal: Slika koja sadrži dosta detalja

Opis vežbe

Učesnici se podele u tri grupe. U svakoj grupi se nađe po jedan dobrovoljac koji izađe izvan prostorije. Voditeljica pokaže dobrovoljcima jednu sliku sa puno detalja, a zatim oni opisuju sliku sledećoj osobi iz svoje grupe. Važno je da ostali iz njihove grupe ne čuju taj opis. Druga osoba opisuje sliku trećoj, treća četvrtoj, itd. Tri osobe iz svake grupe koje su poslednje čule opis slike, opisuju sliku u plenumu. Potom se svima pokaže slika koju su međusobno opisivali.

Evaluacija

Predložena pitanja za evaluaciju vežbe: Šta se dogodilo?

Priča Muž, žena, kompot

Tip vežbe: Samostalan rad, rad u parovima

Trajanje: 35 min.

Potreban materijal: Papiri i olovke

Opis vežbe

Učesnici se podele u 2–3 grupe. Iz svake grupe se javi po jedan dobrovoljac, oni se izdvoje iz grupa i pročita im se dolenavedena priča. Zatim oni ispričaju tu priču drugoj osobi iz svoje grupe (da ostali ne čuju), druga osoba trećoj… Poslednja osoba ima zadatak da ono što je čula zapiše i pročita u plenumu. Kad sve tri grupe pročitaju do kakve su priče došli, pročitati pred svima i originalnu verziju priče.

Muž, žena, kompot

Zamislite šta sam juče čula. Neki ljudi, muž i žena, poznanici kumova mojih roditelja, posle ručka su jeli kompot od jabuka. Mužu je zapeo u grlu komadić jabuke. Žena ga je udarila po leđima. Muž je pomislio kako ona hoće da se bije. Ušla je komšinica bez kucanja. Ostavila je otvorena vrata. Za njom je naišla i Romkinja. U tom trenutku na televiziji je počeo izveštaj o zemljotresu u Izmiru. Romkinja je krenula da zauzda ženu, a komšinica muža. Mužu je ispao novčanik. Nakon koškanja komšinica je pošla u svoj stan, a za njom i Romkinja. Sa TV-a se čulo da je više od 3000 ljudi ostalo bez krova nad glavom, a i da je stigao kontingent sa brašnom u luku Izmir i ne zna se koliko će tamo stajati, jer carinske odredbe nisu sasvim regulisane. Pojavio se poštar. Muž se mašio za novčanik da plati račun za TV. Novčanika nije bilo. Svi su pošli u stanicu milicije. Tamo su se dugo zadržali, jer im je Romkinja gledala u dlan.

Evaluacija

Predloženo pitanje za evaluaciju vežbe: Šta se dogodilo?

Zidne novine: Od čega zavisi percepcija?

Trajanje: 10 min.

Ko je ovo?

Tip vežbe: Samostalan rad, rad u parovima

Trajanje: 20 min.

Potreban materijal: Papirići sa imenima svih učesnika, „šešir“, papiri i olovke/flomasteri

Opis vežbe

U „šeširu“ se nalaze papirići sa imenima svih učesnika. Svako izvuče po jedan papir. Ako izvuče papir sa svojim imenom, vraća ga i uzima sledeći. Njihov zadatak je da nacrtaju svoju asocijaciju na osobu čije ime su izvukli. Nakon što su završili, imaju mogućnost da pogledaju šta je sve nacrtano. Ako ih crtež podseća na nekoga, mogu pored crteža da napišu ime te osobe.

The post Percepcija appeared first on CNA Priručnik.